О ПРИРОДИ ДОБРА И ЗЛА


Оно што зовемо „зло“, у ствари је сила која „поставља задатак“, а оно што називамо „добро“ је решење задатка у смислу успостављања равнотеже и хармоније. Прикривена природа зла и њено брзо деловање, искушава душе да изгубе стрпљење, а када душа томе одоли „зло“ представља „лековито“ дејство на живот чија је форма статична. Зло подстиче на развој и саморазвиће. У супротном, основна природа живота која је вегетабилна, не би имала подстицај и њена форма би била у вечитој „коми“, па ни универзум каквог данас знамо не би постојао, као ни материја.
Добро и зло су саставни део материјалног света, а њихова интеракција ствара непрегледан свет различитости. За ове тврдње није потребно никакво доказивање, обзиром да свако људско биће садржи ове две природе са којима се суочава свакодневно. На то је мислио Милорад Павић када је рекао: Човеку је најтеже да се навикне на себе, после је све лако.
Kада се у свету испољи зло до те мере као што је то случај данас, то је наговештај лењости човека, јер његово„нечињење“ омогућава „лековитом дејству зла“ да прерасте у „отров“. Када се догоди оваква дисхармонија, сваки појединац сноси одговорност свиђало се то њему или не.
С једне стране, „произвођачи зла“ су створили илузију „лепоте материје“ путем реклама, и наметнули човечанству образац новца као „тотема“ који је једина стварност. Овај тотем, иде уз празну причу која треба да нас увери какогубимо све ако га непоштујемо, остајемо гладни а затим наступа смрт. Да није смешно било би страшно. С друге стране, борци за „добро“ спавају сном мртвих.
Један посто банкара контролише 99% планете, с комадићем безвредног папира који зовемо новац. Не могу бити криви само банкари, а свако ко окривљује само њих приказује сопствену немоћ, јер није урадио свој део задатка добијеног по рођењу – рад на самом себи.
Шта више, 99% популације је криво што је дозволило да 1% банкара сада живи на граници несагледивог лудила, у коме верује да преузима контролу над невидљивим зрнцем космичког материјала који зовемо Земља. Зло је само урадило свој задатак, док добро ћути подцењујући дејство слабих сила.
Александар Ђ. Манојловић 

Коментари