Да је
погрешно знање горе од незнања, показује именослов Срба који се “научно” тумачи
искључиво помоћу туђе ономастике, као да су наши преци у прошлости сакупљали туђеречи по целом свету. “Научни” резултат ове бесмислице је да Срби имају свега три својелексеме, међу
којима је “вампир” од архаичног србског корена ламб, смирај сунца, одакле је и феничко ереб, запад, где
по србскоме миту започиње доњи
свет. Признање лексеме “вампир”, ваљда проистиче из погрдног призвука ове речи, која имаобрнут задатак да прикрије праву истину, како су Срби
свим осталим народима дали реч. Овеликој
старини србског који је
најстарији некласични језик Европе, управо
сведочи његоватесна веза и блискост са класичним језицима, уз чињеницу да су Срби једини народ
који језички обувата све три климатске зоне насељености! Потврду даје В.
Доналдсон у својој филолошкој студији, када каже да су најстарији облици
јелинског (“грчког”) и латинскогантички примери сарбатског (србског) језика.
Да је ова тврдња тачна, сведоче и јединствене словне вредности србског писма које не постоје у Европи и Азији! Сличности у језику и обичајима Европе
и Азије, имају своје заједничко порекло у србском
који је еталон не само свих “словенских” (Алинеи),
већ такође европских (Меје, Будимир) и азијских језика. Владајућа наука започиње историју са Јеврејима, Јелинима (“Грцима”) и Латинима, савременицима првих већих градова Европе у 12. веку, која је до тада била пустиња од Беча
до Балтика. Из тог разлога су и промењена стара имена већих европских градова,
а нарочито у Шпанији (Николић). Од
Балтика до Црног мора уклоњена је србска стара символика. Тешко да је у
Немачкој и средњој Европи нешто старије од 17. века (исто)!
Ономад,
пре 200 година, владајућа наука је измислила “Индоевропљане”, како би прикрила
и прекинула србски протоисторијски и процесуални континуитет
мезолитске културе Европе.Култура идентична
винчанској која припада Тројанцима или античким Србима (Пелазгима, Сарбатима,
Расенима…), приписана је “старим Грцима” који никада
нису ни постојали а њен почетак премештен на
Исток, код такође измишљених етничких Јевреја. Шлаг на ову класичну торту дала
је вересија звана “Римско царство”, а
средњевековна историја прикривена је такође непостојећим народом “Словена”, уз измишљено “досељавање Срба” у Подунавље Хелма.
Сви
научници који не владају србским језиком, труде се да њима непознате речи старих натписа протумаче помоћу, јелинског,
јеврејског или латинског језика. Ако, не постоји смисао у овим језицима, онда
их “познати” светски научници одмах прогласе за “фалсификате”, јер неће да виде и ни да чују као су
“класични” језици настали од србског. У томе, норманска школа
има светску афирмацију каже М. Николић.
Потврду
даје пре свега семантика као неумитни
сведок. Тако су Јевреји
добили име по Иберима искварено Ивери, називу за Јужне Србе (О. Амрајн), који
то име носе по Ибру, ариј.иб’ари, лав, у
значењу “Лавља река”. У Светом
писму, епонимни Ебер је син Сале као први митски предак Јевреја, али
недостаје му око 3500 година
од Сале до Симе Нојевог! “Грци” и Јелини су два различита ентитета, јер, први
су придошла етничка група Хурита из Кападокије, припадника помоћних војних чета
Срба на Истоку, а други етнички антички Срби који су прихватили језик дошљака и
србизирали га. Име Грк је погрдно од корена гр(у)ч,грч, украсти, оробити, а Јелина од арх. срб. хели, Сунце. Зато, Јелини не воле погрдно грчко име па своју
земљу зову Јелада.
О
Латинима не треба трошити речи, јер они су Тројанци и Дарданци по сопственом
признању, семантички од ариј. лата, име за народ које Билбија изводи од
именице “људи”.Арапи, Инди, Пакистанци, Иранци, такође имају србску семантику као и погрдно
име Турци, ариј. турака, које и на турском има значење “лупеж” па су се они радије звали
Османлијама, опет од архаично србског осман, снажан, РВ 6,47, одакле
је арапско Осман, “младунче змаја”.
Онај,
ко унапред одбацује старину србског језика, мора да има одговор на питање, одакле
заједничке речи које употребљавају бројни
народи Европе и Азије? Заиста је
нелогично и блесаво тумачити називе србских јела из турског, када је то језик номада? Османлије су се на
историјској сцени појавили тек пре 600 година, па како онда може
реч “бакар” да буде њихова, када су Срби на Хелму копали и прерађивали ову руду
барем 7000 година пре њих?
Отуда,бакру дугују називе лексеме
“метал” и “руда”, по црвеној (бакарној) боји меда, прва одназива “м(и)јед”, суиме за бакар а друга од корена руд’, руд или риђ,
црвен (Хлебец).
Како
може реч “ромб” да буде јелинска, алијас “грчка”, кад је настала од архаично србскогимена рамб’а, за вилинско
име богиње Среће, као најлепшежене Громовника, која у иконографији
неолитске Винче носи символ ромба на својој сукњи. То значи да је реч “ромб” старија од
Јелина седам миленијума, али је у јелинској мешавини народа преузета опет из
србског предања. Ни реч “лепак”, може да буде од јелинског lipos, ligba, маст, масноћа, када је “лепа”, врста
глине коришћена у архитектури Лепенског Вира, званичнио старија барем 7000
година од Јелина, алијас “Грка”? “Леп” или “лепа” је протоисторијски бетон од архаично србског (аријског) липа, мазиво, подмазивање,
разлити масноћу, одакле је у савременом србском реч “лепак”, као и његови
преузети облици у јелинском, алијас “грчком” lipos или латинском lippio, крмељив.
Неолитска
Винча познаје зидану кућу, која је савремена оној са више просторија и пећима у
Завичајном музеју Лазаревца. Реч “кућа” је семантички од архаично србског кута, кућа, али је пресудно
сазнање, да је кућа као грађевина прво обредно место и храм, повезана са сохом
небеском и вечним током природне енергије који нема почетак и крај! Отуда су
Арапи преузели реч “текија”, ар. tekye,
у значењу обредне исламске грађевине дервиша(1), која може да буде капела
и гробница, али, што је најбитније корен речи “текија” има значење врела,
извора или студенца, јер долази од арх. срб. √ так, инф.такати, точити,
тећи, надирати, навалити…
У истом
значењу је име вароши Текија у Оршавској котлини, близу некадашњег
острва Ада Кале у вировитом и
брзом дунавском теснацу. Има више обредних грађевина и насеља са
именом Текија, али и бројних изведеница пре свега текелија, текућа или “жива”
вода:Текла река Текелија / крај ње седи Анђелија. По имену реке настала су породична имена Текелија и Теклеровић, или женско име Текла, познате ришћанске светитељке и сапутницесв. Павла, са умањењем Теклица. Лексема теклић је у значењу “гласник”, тека је “свеска”, “бележница”, одакле
је плеоназам “библиотека”. Затим, тековина, “стечено”, оно што се стекло, а текице значи “малкице”, мала количина, по којој је женско лично име Текица у Шоплуку, где се ово име тумачи помоћу “живе” траве.
Понекад,
лингвистика може да буде егзактна наука, тамо где има довољно материјалних
доказа. Како може божур да буде арапска реч (busur) када је он ендемска врста
која расте само на Косову? О томе сведочи његово име (Peonia Afficinalis), по
дарданској регији Пеоније, која је добила име по Пеонима, јелинском имену за
античке Србе. Пример општечовечанског назива “сунчев печат” из србског предања
за преламање светлости које даје шестоугао, у циљу јеврејског присвајања назван
је именом “Давида” или “Соломонова звезда”. Па, нису ваљда ова двојица старија
од преламања светлости?
Испољено
је од искона дефинисано у србском народном предању: Шта од неба ка земљи расте? Саће, гласи одговор, чији је
буквалан превод на ариј. или арх. срб. сатја,
име за Вишњег, које као придев значи “правилност”, на Истоку позната као
духовна истина.(2) Духовни појам “највише милости” је ариј. мукте,
дух ослобођен зависности (телесне), који је у србском језику задржан као
материјални тактил познат под архаизмом “муфте” (џабе). Под највишом милошћу
овде треба разумети “дело ради деловања” ослобођено материјалне награде, а то
је идеал карма-јоге и посвећеника.(3)
У последња
два века владајућа наука упорно руши самосвест Срба, алијас измишљених
“Словена”, пре свега фалсификовањем историје, инсистирајући упорно код њих на
стварању осећања мање вредности, како би се прикрила проста чињеница да је
званична наука заправо србско копиле. Психолошки рат који се поред свих осталих
затирања води против Срба, у суштини пресликава обрнуту пројекцију духовне
инфериорности западних скоројевића.
Слободан
М. Филиповић
(1)
Стан шејха дервиша зове се семахана, ариј. сама,
место, положај + канана,
хан, кућа.
(2) Материјална истина је сат, истоимена србском називу
за плочу воска с рамом.
(3) Зачудо, Инди овај идеал не користе као
духовни појам већ ментални тактил!
Коментари
Постави коментар