МЕНТАЛНИ БАЦИЛ

Живимо у патетичном свету егоцентричних лакрдијаша, који себе сматрају моћнима. Њихова моћ? Илузија, коју спроводе преко хорди демагога са дипломама и измишљеним титулама. Улога ових демагога, инфилтрираних у друштво, јесте да одржавају глупост као парадигму пожељног понашања. Сваки покушај појединца да одступи од ове норме, бива кажњен "анатемисањем" и изопштавањем из стада које – вољно или невољно – прихвата глупост зарад бесмислених привилегија.

Наша планета је највећа болничка установа. Човечанство је пацијент коме треба одстранити мозак, јер овај орган ствара сметње пројекту изградње новог светског поретка. Глупост је анестезија, која успављује друштво "кап по кап", одузимајући му природно својство самоодбране. Приче о тајним владарима света, који владају хиљадама година, терају на повраћање због саме изопачености идеје и чињенице да је човечанство потценило снагу глупости, менталног бацила који изазива мождану атрофију.

Знање, тај универзални "лек" који неутралише бацил глупости. Набавља се на скупоцени рецепт у образовним установама. Лечење се може спровести и алтернативном методом индивидуалног образовања. Свеједно, сврха оба начина јесте да нас подсети како функционишу природни закони и чему заправо служи само постојање човека.

Одувек су ми сметале две врсте људи: они који сматрају да су богати зато што имају новац, и они који сматрају да су сиромашни зато што га немају. Више сам волео поборнике света у коме живе госпође и господа. "Госпођа" и господин? Ментални склоп, а не материјални статус. Њихово присуство? Инспиративно. Жеља да их следимо и постанемо као они. Духовни медицински радници који би "кап по кап" вратили човечанство на прави пут.

Човек није део природе, већ сама природа којој је "пробуђен" само мали део. Природа нас учи своме поретку: појединац учи од природе и њених закона, паралелно са редовним образовањем. Затим, усаглашава себе са окружењем, дајући лични допринос друштву. Ово је природни ток ствари, не зависи од нашег мишљења. Природи ствари се прилагођавају и богови и људи.

Стални рад на себи, са циљем да се неутралишу недостаци чула и хармонизује биће. Уместо илузије, сагледати лепоту света онаквог какав јесте. Делећи знања, господствено, учећи друге "да пецају", а не "да једу рибу".

Планета, са свим живим бићима - једно биће чија је природна потреба да се усагласи, сама са собом и својим космичким окружењем. Никола Тесла, Србин, покушао је да нас научи томе. 
Александар Ђ. Манојловић

Коментари