ЧАСНИ КРСТ СРБСКОГА ГРБА

У последње време, душебрижници наше прошлости који су се нарочито окомили на државотворне и законодавне Немањиће, сада покушавају да “спусте” циклусно знање Србаса неба на земљу. Чак се и римокатолички кардинали баве значењем символа Часногакрста на србском грбу, присутном у Подунвљу Хелма још на керамици протоисторије.

Крст са “оцилима” на србском грбу, постоји у мезолитском континуитету европскекултуре, али је познатији као космички символ Часнога крста, који носи име по десној или божанској страни кола небеског (еклиптика), јер лева страна крста нема а народна песма узноси:

Онда Часни крсти васкрсоше,

Васкрсоше горе на небеса

Те сијају на ономе свету.

У питању је нематеријални крст земљине атмосфере и магнетни фокусатор, у коме магнетне линије земље имају облик “оцила”! Преко Часног крста стиже са Сунца до наше Земље фисија, као последица атомског процеса у фузији водоника (постељице космоса) и хелијума на субатомском нивоу, која увек три пута “удара” о Часни крст. Ово космичко правило броја три, познато је код Срба по изреци: Три пута Бог помаже (М. Стеванчевић)!

Електромагнетна сила која са Сунца стиже на Земљу, позната је у хелиоцентричној метеорологији као “сунчев ветар”, а ова јонизована енергија (плазма) пролази кроз магнетосфорске вратнице, источне изнад Сибира и западне изнад Канаде, кружећи око Земље којој даје све што је потребно за живот. Код Срба је она позната као “слава”, природна енергија са Сунца, у ведама је то “раса”, митски поток који кружи око Земље, код античких Срба (Јелина) је Океан (спољашњи), у Инда је “прана”, код Кинеза “ћи”, животна енергија, у хришћанству Свети Дух, док је на Западу зову “оргонска” енергија.

Ваљда је сада суграђанима Трнове Ружице јасно, зашто ватиканског кардинала брине скривање србскога грба који је духовни појам? Његова символика има обредну вредност богослужења, јер служба божија је литургијска драма! Планетарно обележје србског грба, обредно символише примордијални процес који за резултат има квантну појаву, а пресликава савршену хармонију магнетног поља Сунца и Земље! Нематеријални крст или фокусатор магнетних осцилација Земље, електронски је снимљен релативно скоро са НАСА сателита, па се поставља логично питање како су неолитски Срби знали за њега?

Тумачење четири “оцила” (< ариј. аси, сечиво, мач (духовни) србскога грба (рус. осла), помоћу четири рукавца доњег Дунава (Истар), можда би се могло повезати са четири библијске реке, које су настале фалсификовањем изворне рајске реке Светог писма, да би се оправдао идеолошки став владајуће науке о настанку културе на Истоку. Веде имају само једну рајску реку, као и србско предање, или три пута по седам река на сва три постојећа света, које символишу спектар сунчеве светлости од седам боја (вибрација)!

Произвољна прича у вези србског грба, о четири рукавца доњег Дунава од Гвоздених врата до ушћа на некадашњем слатководном језеру, од кога је постало Црно море после (библијског) потопа, нема апсолутно никакве везе са србским грбом, осим у функцији прикривања његовог правог значења. Али, хвала римокатоличком кардиналу, на признањупротоисторијског постојања Срба у Подунављу Хелма (Балкана).

Слободан М. Филиповић