Да л` смо преварени или смо превидели?

Пронађен је проблем због чега нисмо разумели „време“, а затим је уследила дефиниција. Једноставност стварно зна да збуни и најпаметније.

ВРЕМЕ ЈЕ ДА РАЗУМЕМО ВРЕМЕ

7527 – Александар Ђ. Манојловић

Објаснио га је Аристотел, Галилеј увео у науку, Њутн објаснио да се у езотерији другачије доживљава, ми га свакодневно користимо на исти начин до данас. Шта је време, зашто нас лажу да се не зна? Откуда потурише „простор-време“…

Теслина несмотрена изјава новинарима – да хлади етар и прави струју, избезумила је банкаре. Схватили су да оно што су њихови преци пљачкали вековима, сада може да се истопи преко ноћи. Још важније, изгубили би моћ.

На предлог младог банкара Баруха преко Опенхајмера, налазе „талентованог“ младог научника коме плате да смисли теорију која ће одвући пажњу научне јавности од бесплатне енергије. Тако је настала „теорија релативитета“. Етар је избачен из периодног система, у школе и академије се уводе посебне комисије које сваки покушај рада на принципима бесплатне енергије, прво кажњавају етикетом „квази-наука“, а затим убијају.

Људи морају од нечега живети, па данас следбеници теорије, за плату, испирају људима мозак са „простор-време“ како би одржали моћ мејн-стим науке која је опет у служби капитала и моћи. Они морају да лажу јер им је то посао. Ми који нисмо плаћени, имамо право да говоримо истину, барем док не плате да поступимо другачије. Али ево о чему је реч.

Сви знамо да килограм мери тежину, метар дужину и да било која мера само мери. Е сад, хајде ми објасните поступак прављења гвожђа, помоћу килограма. Објасните ми квалитет воде помоћу литра, или врсту ткања неке тканине помоћу метра. (!?)

Наравно да је питање несувисло. Тиме се бавимо само за паре. У било ком мерном систему – мере су „задужене“ да м е р е. Шта више, мере су елементи стандарда, а он омогућава да нпр. српска задњица паше на енглеску клозетску шољу.

Како смо онда дошли у ситуацију, да од мере „време“ (t) тражимо све одговоре? Па време је само колатерална штета, јер је интелигентно употребљено у „теорији релативитета“. Они који тврде да је Ајнштајн глуп, само су пакосни. Он је урадио управо то, својом теоријом – навео је учене људе, да забораве да је време само мера. Да лудило буде веће, њу користе сваки дан када погледају на сат. Неки су вероватно били опоменути, неки су можда прошли и горе, било како било од тада нико нема поима шта је време. Тада се фалсификују изјаве великих, па је Св. Августину вероватно уметнуто у уста – „кад ме питате шта је време… не знам, а када ме не питате ја знам. Тада су извитоперили Сер Њутна, који је јасно разликовао езотеријско време од земаљског времена. Њутн није ништа грешио, само је према потреби прилагођавана његова изјава како би збунили ширу јавност.

Што се тиче Ајнштајна, морално и етички, није у реду, али Ајнштајн је завршио моћан посао. Банкари су платили да злоупотреби своје знање. Прича да ли је он то украо од Милеве, која се бавила теоријом релативитета античког доба, како је све то спаковао, мањег је значаја. Питам се, шта би Ајнштајн направио, да смо ми, обичан народ имали пара да платимо. Ко ће знати. Али шта је време, наговестили су нам Аристотел и Галилеј.

Од када је Галилеј први приказао време као основну физичку величину, мерљиву и способну да математички повезује огледе, а Аристотел је описао – време као меру кретања, у опису промена – време је дефинисано као мера. Од тада до данас се искључиво тако и користи. То зна свако ко погледа на сат.

Шта мислим о глупости оних који се не стиде да изговоре „простор-време“ још и да га јавно дефинишу где се време уводи као димензија? Кратком дигресијом, желим указати на конотацију личног виђења.

Као момци користили смо у жаргону неке изразе, које смо измислили да би себи придали значај и да би избегли оно чувено „овај“, „ммммммммм“ и слично. То се иначе дешава у свим језицима познато као сленг. Користили смо речи попут „хозн“, „блајбингер“, „бундловане гејзлице за пруфундисање које раде на принципу периминизатора“ и слично. Али то је улични жаргон и служио је за забаву и да будемо духовити пред девојкама.

Сложићете се да је тако што, у науци недопустиво. Знам за онај део где смо сами криви јер смо, као јавност, „обезбедили пристанак“ да „звања“ и „дипломе“ користе термине које сами не разумеју. Код нас се тачно знало шта значе ти смешни изрази па је „хозн“ значило је нешто растегљиво, опуштено а „разгребач за виолину“ било је оно средство што се маже преко жица виолине да би свирала, али чак ни у шали нисмо користили неки термин за који немамо објашњење. У таквој ситуацији користили би узречицу „овај…како се зове?“.

Шта мисле о нама обичним људима, када им то полази за руком? Можда су поверовали Дучићу који је одавно рекао – да људи нису толико лоши колико се мисли, али да су глупљи више него што је могуће уобразити“. Да ли је Јован Дучић у праву, не знам, али знам шта је време.

Шта је време?

ВРЕМЕ ЈЕ МЕРА ПРОМЕНА

Ако нема никакве промене, онда не можемо да говоримо о времену тј. када је A=A онда је t=0 – такву ситуацију називамо србски – СТАЊЕ

 

Шта је промена?

Промена је било какво одступање претходног у односу на наредно стање тј. када 

 

ПОСТУЛАТИ ПРОМЕНА:

1.     Постоји три основне врсте промена: Континуалне, дискретне и цикличне. Исти је број основних ПРОЦЕСА.

2.     Када дође до промене, онда се та промена објашњава ПРОЦЕСОМ а мери ВРЕМЕНОМ. Случај када је  онда је t=n

3.     У нашој реалности где доминира енергија, промене су неминовне, неке од њих узрокује и човек. Човек је завистан од промена, и жели да сазна само три ствари везане за њих:

1.     Какав је ток промене (улаз, интеракција, излаз):

1.     који су чиниоци узроковали промену,

2.     до какве је интеракције тих чиниоца дошло и

3.     каква је нова појава произашла из промене

2.     Какве ће последице донети и

3.     Колико трају?

4.     ПРОЦЕС може да објасни промене али не може да их мери, ВРЕМЕ може да мерипромене али их не може објаснити.

Промену је могуће разумети, само ако се искаже путем ПРОЦЕСА као што дужину трајања промене једино разумемо ако се искаже ВРЕМЕНОМ.

ПРОМЕНА ПРЕТХОДИ СВАКОЈ ПОЈАВИ. Време ће, као и до сада бити од помоћи за одређивање трајања било какве промене, али на питање каква је то промена, одакле и томе слично, могуће је одговорити само уз помоћ ПРОЦЕСА.

Дакле, процес је општи образац помоћу кога је могуће, када знамо чињенице, специфично објаснити било коју промену. Такође ваља разликовати три основне врсте процеса који се посебно примењују сходно трима врстама промена:

1.     Континуалне (са непрекидним током)

2.     Дискретне (са током низа индивидуалних корака)

3.     Цикличне (понављајуће)

Документ, који пружа одговор на сва три поменута питања људи: врста, трајање и исход промене, назива се

ПРОЦЕСНА ДЕКЛАРАЦИЈА. (Табела 1)

Табела 1-Процесна декларација представља документ (П.Д.) који објашњава (Д)

ДАКЛЕ, ЉУДЕ НЕ ЗБУЊУЈЕ ВРЕМЕ ВЕЋ ПРОМЕНЕ.

На питање – какво ће време бити сутра – нико неће остати збуњен, то знате и сами. Ово се односи и на све примене времена у свакодневном животу. Али у науци је ствар другачија.

Спојити простор и време груба је философска грешка

Дакле, погрешно је рећи „простор време“ већ „просторне промене“. Сваком је јасно да унутар неког простора стално долази до промена које се дешавају за одређено време.

Али да време прогласимо за четврту димензију (!?) је обезвређивање логике. Говорећи у лично име, нисам пронашао ни један ваљан разлог да прихватим тако кардиналну грешку и учествујем у злочину над сопственим умом. Димензија је нешто сасвим друго од онога како је дефинишу. Али о томе други пут.

Зато када вам причају, не само о времену, већ о било каквим променама, питајте их да вам пруже ПРОЦЕСНУ ДЕКЛАРАЦИЈУ. То је обавезујуће, јер нас доводи у ситуацију да причамо само оно што знамо, па је могуће – кажу мудри – да ће настати велика тишина.

Александар Ђ. Манојловић