БАЈКА О СКОРОЈЕВИЋИМА

Може ли човек измислити оно што не постоји? Наравно, да не може. Ствари постоје одувек, али се непрестано прикривају и изнова откривају, када за то дође време, мењајући само облик свог постојања. Шта се онда крије иза народне изреке „открити рупу на саксији“?

На мисирским фрескама од пре 3000 година, стоје кондоми од животињских црева, па се поставља питање, зашто су они проналазак Европљана из 17-ог столетја? Изворни облик ове речи у архаично србском је канда, испупчење, задебљање или веза. У савременом србском, о овом појму сведочи реч „канда“ непромењеног изговора, у значењу: као, тобоже.

Исти је случај с речју макадам (туцаник), која је тобоже настала по енглеском инжењеру Мак Адаму. Као да Асирци у старом веку нису били познати по мрежи трговачких путева, или „Римљани“ по војним? Реч макадам овде има семантичу потврду, у арх. србском: мача, пут + √ дам, бедем, што би у у слободном преводу значило „насут пут“.

Проналазак „Папеновог лонца“ је везан за температуру већу од 100 степени. Али, он би требао да се зове „хајдучки лонац“, јер је пре Папена забележено, да су  битољски хајдуци, у 17-ом столетју правили капаму (врста јела с луком и јагњећим месом) на исконски начин, у кори дрвета облепљеној иловачом, која је запретана у жар, чиме је постизана температура већа од 100 степени.

Владајућа наука износи, како је свод у Европи преузет с Истока, што стоји у вези измишљеног премештања колевке културе из Европе. Бесмислицу о настанку свода као архитектонског решења на Истоку, потпуно обарају вуруне (фуруне) или архаично србски „вурње“, хлебне пећи из Лепенског Вира облика полулопте! Семантички, вурња је од варуна, ватра, Сунце, „прекривалац, име бога Нава, па је њен првобитни облик калоте, по своду небеском, који је „небеска пећ“ Творца! Отуда, у савременом србском „вурњати“, разгорети, или архаизам „вуруњча“, отвор за кисеоник на вурњи (хлебној пећи), за дим и кисеоник.

Прастара србска народна игра „кевање“ босанских Срба, данас је позната широм света као „голф“ (< √ кр(и)п, леп, женска фигура > лат. colfus). Назив „кевање“, настао је по „кеви“, имену за рупу у земљи или штап, којим се утерује у рупу. Семантички је од арх. србског кевала, богиња Мајка, познатија од миља као „кева“, мајка, која у арабском значи жена, а у јеврејском чак само постојање. Значи, голф је шкотска игра, у британском облику речи, за србску народну игру, коју су брђани Шкоти, алијас Скити (Сарбати), понели из своје матице на Балкану!

Уосталом, Албион је на старим античким картама од четвртог до другог столетја старе ере, првобитни назив за Динарски венац, који се зове и Србске планине! Семантички, Албион долази од арх. србског урванга, планина, нераван (бреговит) предео, за који у србском језику постоји израз: „урвина“! Албион је тек касније назив за Шкотску, а код Јелина за Британију, која је такође добила име 1103 године ст. ере, по тројанском Бриту с Балкана.

Шта тек рећи о древном србском календару из неолита, који је једини на свету духован! Све до друге половине 16 столетја, у ведском, србском и црквеном предању је била циклусна рачуница непокретне звездане године србског календара, коју су папски астрономи заменили покретном сунчевом. Тачно је замењено нетачним, а обична превара је проглашена за науку, под претњом „разиласка са звездама“! Временом, ова превара је прерасла у заблуду, која се данас зове „календарско питање“! Тако је „небо спуштено на земљу“, помоћу лажног знања које наноси штету, јер мења биоритам.

Треба нагласити, да древни србски календар није могао настати без писма и броја, па су смешне (рибо)ловачке приче владајуће науке о неолиту! Поготово, што симболи за све математичке операције постоје у првој цивилизацији Винче. Јер, ни археометалургија није могла постојати, без доброг познавања математике.

Ако, владајућа наука у свакодневном животу безочно лаже, како би се то Његошевски рекло, „тако крупно, у очи гледајући“, шта онда остаје за науку, која је сведена на концензус? Поготово, што психологија лажи скоројевића, има једну болесну потребу, а то је да све почне с њима!

Најопаснији међу лажовима су они, који верују у своје лажи. Јер, увек ниче оно што је посејано, а то је једно од чуда истине. Отуда, не треба сметнути с ума, да је лаж чудовиште које на крају једе своју децу!

                                                                  

Слободан М. Филиповић