Древни српски словар: Лих – Лихте? - Мирослав Димитријевић
Уважени господин Ненад Панајотовић ме је у једном пријатном разговору
о корену и значењу речи – лих(а), која се налази у форминима – залиха,
лихвар и сличним, ставио пред доста тежак лингвистички задатак.
Знамо шта је залиха
– вишак:
жита или какве робе, која треба да се чува.
Значи, залиха је за-лиха.
Али шта значи реч – лиха? Исто питање важи и за реч – лихвар. О томе
се наши језикословци до сада нису изјаснили. Панајотовић сматра да је можда лихвар
некада имао облик – лих-вард. А на старосрбском-аријском – вардaти = чувати.
Али шта то лихвард чува – варда у првом делу речи? И опет не знамо
шта је то – лих – ни код залиха, ни код лихвара, ни код
лихварда.
Најпре смо дохватили један мањи шопски
речник, али он није забележио овај древни појам. Мало више среће имали смо са Речником
црквенословенског језика. У њему смо пронашли још десетак речи које почињу =
са кореном – лих: лихоиманије
= сувишно узимање или лакомство; лихоимец = лакомац; лихоимствовати
= присвајати туђе, закидати, варати;
лихословесије = ћаскање, брбљање, празан говор… Све лепе србске речи, али
нажалост заборављене! Имамо, дакле, корен лих на почетку ових термина, међутим
још увек не нађосмо – споту или унутрашње значење коренске морфеме – лих!
А то нам је била суштина овог малог језичког истраживања по древном србском словару.
Коментари
Постави коментар