Добро дошли, драги трагаоци за истином и личним развојем! Данас ћемо заронити у један од најдубљих аспеката људског постојања – знање. Али не оно знање које се скупља као прашина на полицама, већ оно које дише и живи у нама, обликујући наш свет изнутра. Причаћемо о "Трансценденталном напретку", концепту који представља круну нашег путовања ка истинском овладавању собом и светом око нас. Овај чланак је инспирисан предавањима Александра Ђ. Манојловића са Института за индивидуалну филозофију, која нам осветљавају пут од површног учења до дубинске интеграције која нас вине ка новим хоризонтима.
Сви смо прошли кроз то: дуге ноћи учења за испит, упијање дефиниција, формула и датума. Али чим би притисак попустио, велики део тог "наученог" би избледео, остајући тек магловита успомена на нешто спољашње, нешто што није пустило корен у вама. Било је то знање напамет, а не знање срцем.
Александар Ђ. Манојловић у свом предавању прави кључну разлику између две димензије знања:
Дакле, теоријско знање. Шта оно представља? То је ризница чињеница, правила, концепата, идеја – свега што сакупимо читајући, слушајући, упијајући из спољашњих извора. Вратимо се на кување: то је сав садржај оног кувара – рецепти, мере, поступци. Теоретски, постали сте експерт за то јело.
И не заборавимо, теоријско знање је неопходан темељ! Оно проширује видике, гради основу за разумевање света, бруси критичко мишљење. То је компас и мапа пре него што кренете на било које путовање.
Али замка се крије у заустављању само на мапи. Када знање не прерасте у нешто витално, оно остаје у фајловима нашег ума, неприкопчано за живи ток нашег искуства. Тада постаје онај ранац препун књига о пливању док и даље стојимо на сувом. Оптерећује нас, уместо да нам да крила. Можете знати сваки детаљ градње куће, али без чекића у руци, та кућа остаје само идеја. То је "знати шта", али не и "знати како".
Са друге стране блиста интегрисано знање. Оно је "оживљено" кроз ватрено крштење праксе. Кроз покушаје, кроз вежбу, кроз неизбежне грешке, кроз упорно устајање. Поново у кухињи: Прочитали сте рецепт (теорија). А онда сте засукали рукаве. Сецкали лук (можда уз сузе, или малу незгоду!), удахнули мирисе зачина, ослушкивали уље. Прво јело није било за изложбу. Али сваки ожиљак, свака лекција из грешке, уткали су знање из рецепта у ваше покрете, у ваш осећај за количине, у вашу способност да "осетите" када је јело готово. То је, драги моји, интегрисано знање! Оно није само у мислима, оно је у вашим рукама, у интуицији која води покрет, у начину на који целим бићем реагујете. Постаје нечујни, али моћни део вашег унутрашњег пејзажа – начина на који мислите, осећате и делујете. Више не анализирате свесно сваки корак; многи постају друга природа. То знање је с вама, попут коже коју носите, куда год да кренете. Разлика је у самj суштини: између пасивног посматрања плеса и препуштања телу ритму музике. Можете гледати сатима, знати све називе корака (теорија), али тек када заиграте, када се музика и покрет стопе у вама, знање оживљава и постаје интегрално.
И сада се враћамо на нашег цара и његово невидљиво одело. Теоријско знање без примене често је управо та илузија – мислимо да смо одевени, али смо заправо "голи" када треба да делујемо. Али шта је онда право одело? Право одело је интегрисано знање. Замислите себе као најбољег кројача, а алате и технике овог програма као најфиније кројне обрасце. То су смернице, теорија, структура. Али свако од вас је јединствено "мерење" – скуп специфичних искустава, талената, потреба. Ваша мисија као кројача је да узмете те обрасце и сашијете одело које ће вама савршено пристајати.
Како се то ради?
Прво, беспрекорном искреношћу према себи. Морате знати своје праве "мере", без претварања да видите одело које не постоји. Будите своје дете из бајке, реците истину себи.
Друго, морате поштовати свети принцип овог процеса: "У себи и за себе". Кројење свог одела је најинтимнији чин. Тиче се само вас. Нека вас не ремете туђи погледи, похвале или критике. Једино је важно да ли ВАМА пристаје. Зашто је то тако пресудно? Јер ако се осврнете на "шапате околине", ризикујете да будете обманути као цар. Да почнете да имитирате, да се прилагођавате туђим стандардима, уместо да градите аутентично за себе.
И треће, урежите у памћење: до доброг одела нема пречице. Као што Еуклид поручује да нема краљевског пута за геометрију, тако ни до интегрисаног знања не води лака стаза. Захтева се предани рад, покушаји, падови, истрајност.
3. Одело интеграције: Шта оно јесте и како се осећа
Одело интегрисаног знања - симбол самопоуздања и моћи деловања
Када интегрисано знање називамо "оделом", ткамо причу о нечему што је много више од пуке информације. Шта тај симбол носи у себи?
То одело је сашивено само за ВАС. Није узето са конфекцијске шипке, није униформа коју сви носе. Оно је пажљиво кројено по вашим јединственим мерама – вашим искуствима, талентима, специфичним потребама душе и ума. Зато у њему нема туђих шавова који жуљају; оно је продужетак вас самих, нешто у чему дишете слободно и аутентично.
То одело је ваш ШТИТ. Баш као што нас тканина чува од ћуди времена, интегрисано знање гради невидљиви оклоп око вашег унутрашњег света. Штити вас од оштрине незнања, од олуја погрешних процена, од замки у којима бисте без њега остали несигурни и "голи" пред животним изазовима. Оно вам даје сигурност тла под ногама.
То одело зрачи САМОПОУЗДАЊЕМ. Осећај добро скројеног одела на телу претаче се у усправан став и сигуран корак. Када знање постане део вас, више не оклевате; знате да имате унутрашњи компас који вас води кроз нерељефне пределе проблема и одлука. Тај осећај унутрашње компетентности је најлепши украс који можете понети.
То одело вам даје МОЋ ДЕЛОВАЊА. У одећи се крећемо кроз свет, обављамо задатке, остварујемо циљеве. Интегрисано знање је енергија која покреће ваше капацитете. Оно ослобађа ваш потенцијал, омогућавајући вам да делујете ефикасно, креативно и са сврхом у било којој ситуацији. Више нисте посматрач, већ активни учесник који обликује своју реалност.
Како, дакле, осетити и препознати ово одело интеграције на себи? Оно се манифестује кроз следеће квалитете:
Пристаје вам без напора: Не осећате га као нешто спољашње што носите. Оно је срасло са вама, постало део вашег природног стања. Користите га инстинктивно, глатко, без свесног претраживања "фајлова" у глави.
У њему се осећате слободно и угодно: Не ограничава вас, не стеже, не изазива немир. У њему постоји дубоки осећај унутрашње сигурности и пријатности, чак и усред неизвесности.
Омогућава вам флуидно кретање кроз живот: Не спотичете се о сопствено знање, нити вас оно кочи. Напротив, даје вам агилност и флексибилност да се лако прилагођавате, мењате смер и проналазите најбоље путеве.
Његов сјај виде и други: Иако је првенствено унутрашње богатство, интегрисано знање зрачи. Види се у вашој смирености под притиском, у јасноћи ваших одлука, у дубини ваших увида, у ефикасности ваших акција. Други препознају ту унутрашњу снагу и мудрост која из вас проистиче.
Вратимо се поново цару из бајке. Његово одело није постојало јер га није осећао. Није му давало топлину, ни сигурност, ни слободу. Зато је био лака мета преваре. Ми не тежимо илузији. Ми тежимо истини интегрисаног знања – оделу које ћемо осетити у свакој пори свог бића, које ће нам дати несаломиву унутрашњу снагу и самопоуздање да корачамо светом. Зато наш фокус није само на сакупљању теорије, већ на живој алхемији интеграције. На томе да знање уронимо у реку искуства, да га обликујемо кроз праксу, да га осветлимо светлошћу саморефлексије и повежемо са нитима сопственог живота. Само тако ћемо исткати и сашити своје јединствено одело интегрисаног знања – одело које нам савршено пристаје и које ћемо носити не као терет, већ као извор моћи и поноса.
4. Нема краљевског пута: Еуклидова школа и цена мудрости
Нема краљевског пута за геометрију - пут до мудрости кроз рад
На нашем путу ка разумевању интегрисаног знања, открили смо да је оно попут одела шивеног по мери душе, штит и извор снаге који нам омогућава да делујемо у свету. Али како се, у ствари, тка и кроји такво одело? Данас ћемо пронаћи одговор ослушкујући мудрост старог света. Заронићемо у причу о Еуклидовој школи у блиставој Александрији, светилишту знања где је "отац геометрије" утабао стазе разума. На вратима тог дома учености стајао је натпис, више од пуке забране, више од знака искључивости. Била је то објава: "Нек не улази онај ко не зна геометрију".
Ова реченица није имала за циљ да умањи храброст трагача за знањем, већ да им шапне дубоку, непролазну истину: пут до истинског разумевања није посут латицама. Не постоји пречица до дубине, нити "краљевска стаза" која би вас мимоишла прегалачког рада и неупитне посвећености. Зашто је велики Еуклид поставио такву капију? Зато што је прозрео суштину учења. Геометрија, као и свака дисциплина која тежи фундаменталном разумевању, не прихвата површност. Не може се "прелетети" преко њених темеља, надмудрити њене дефиниције и формуле, а да се не зарони у логику, да се умом не "опипа" простор, да се не изгради унутрашња структура. То захтева време које се улаже, ментални мишић који се гради, посвећеност која се живи.
Иста ватра истине осветљава и наш пут ка интегрисаном знању. Оно се не стиче пасивним упијањем информација, ма колико бистре биле речи из књига или са предавања. Оно захтева активно учешће, "засукане рукаве" у радионици сопственог бића. Захтева улазак у процес "кројења" – пробање, сечење, шивење, распаривање, покушавање изнова. Не можете прескочити шавове, не можете залепити делове свог одела надајући се да ће стајати. Не можете се претварати да га видите ако нисте осетили тежину алата у рукама. Морате бити вољни да уложите не само време, већ и део себе – енергију, пажњу, спремност да се суочите са изазовима процеса. Баш као они који су се усудили да куцну на Еуклидова врата.
Историја нам прича и о славном краљу Птолемеју, који је, желећи да убрза своје образовање, упитао Еуклида постоји ли нека лакша стаза до геометрије. Одговор који је добио одзвања вековима, постајући свеприсутни подсетник за свакога ко тежи мајсторству: "Нема краљевског пута за геометрију". Ова моћна изрека служи као сведочанство да се право знање, она мудрост која обликује, стиче само кроз лични рад, истрајност и дубоку преданост процесу. Цар из бајке је хтео да има резултат без улагања себе. Ми бирамо другачији пут – пут рада, труда и неумољиве посвећености свом расту.
5. "Трансцендентални напредак": Узвишени лет интеграције
Узвишени лет ослобођеног ума - проток и креативност
Драги сапутници на овом путу, стигли смо до самог изворишта, до концепта који представља круну нашег досадашњег истраживања – "Трансценденталног напретка". Прошли смо кроз разлике између знања које нас оптерећује и оног које постаје наше крило, завирили у радионицу интеграције где се знање тка кроз искуство, и схватили како нас тај процес дубински мења и оспособљава за мајсторство. Сада се пред нама отвара ново поглавље: шта се одиграва када знање престане да буде спољашњи ентитет и постане сагласје унутар нас? Када се чврсто утемељи, када постане друга природа? Тада се рађа посебан облик раста, узлет који превазилази уобичајене летове.
"Трансцендентални напредак" није пуко гомилање нових знања; то је стање континуираног бујања бића, које се одвија управо захваљујући тој дубокој, органској интеграцији онога што знамо са оним што јесмо. Замислите да сте саградили не само кућу, већ тврђаву знања – структуру чији су темељи неупитно чврсти, иткани од проживљеног искуства. Са таквом основицом, изградња нових спратова, додавање нових одаја мудрости, проширивање хоризоната – све постаје лакоћа. Нема страха од урушавања, само сигурност која позива на даљи раст. Интегрисано знање је та унутрашња стабилност која ослобађа потенцијал за узвишени развој.
Један од највеличанственијих аспеката овог напретка је ослобађање ума, дах слободе за наше најфиније когнитивне и интуитивне капацитете. Присетите се како се аутоматичност рађа из вежбе. Када знање и вештине уроне толико дубоко да постану несвесни, природни, попут ритма срца или корака на познатом путу, тада се наш мозак ослобађа огромних ресурса који су претходно били везани за свесни напор. Попут музичара на почетку пута, који се грчевито бори са сваким тоном, сваким покретом прста, трошећи немерљиву менталну енергију на техничко извођење. Али када мелодија потекне сама од себе, када прсти заиграју вођени унутрашњим ритмом, тада ум узлеће! Слободан је да се препусти емоцији, да истражује хармоније, да комуницира са дубином композиције, да се стопи са другим звуцима у заједничко стварање. Мозак је ослобођен механике; спреман је за магију.
Управо то се дешава са нашим интегрисаним знањем. Када оно постане наша друга кожа, наш унутрашњи навигатор, ум добија крила. Постоји више простора за радозналост, за креативност, за дубоку присутност. Ново знање се упија са лакоћом јер се надограђује на чврсту грађевину постојећег. Идеје које су раније биле разбацане попут делића мозаика изненада се слажу у целину, откривајући скривене везе и дубље увиде. Решавање сложених проблема постаје игра, а не борба, јер можемо брзо и интуитивно да приступимо својим интегрисаним капацитетима.
"Трансцендентални напредак" није одвојен од племените људске тежње ка самоактуализацији – жеље да се достигне врхунац сопственог потенцијала. Штавише, он представља њену логичну еволуцију. Када ум, ослобођен бремена неувежбаног знања, добије прилику да се бави дубљим питањима, отварају се врата трансценденције. То је превазилажење уског фокуса на личне бриге, проширење свести ка вредностима, циљевима и разумевањима која надилазе границе индивидуалног ја. Неки психолошки правци говоре о фазама развоја изнад самоактуализације – управо ту лежи "трансцендентални" аспект овог путовања, у узлету ка ширем хоризонту постојања.
Једна од најлепших станица на овом путу је искуство познато као "проток" или "флоу". То је оно чаробно стање када смо потпуно уроњени у активност, сједињени са задатком, губећи осећај за време и себе. Све тече лако, готово без напора, чак и када је изазов значајан. Ово стање се најчешће јавља када су наше дубоко интегрисане вештине у савршеној хармонији са изазовом пред нама. Тада наш ослобођени ум и наше интегрисано биће играју свој најлепши плес.
Важно је разумети да "Трансцендентални напредак" није одредиште, већ стални и непрекидни покрет. То је позитивна спирала раста која траје кроз цео живот. Са сваким новим знањем које интегришемо, темељи постају чвршћи, узлет лакши, а потенцијал за даљу интеграцију и развој све већи. Што дубље интегришемо, лакше учимо; што лакше учимо, способнији смо за још дубљу интеграцију.
У својој суштини, "Трансцендентални напредак" је благослов интеграције – стање у којем знање није само алат за решавање проблема, већ снага која нас покреће ка непрестаном ширењу бића. То је ослобађање нашег пуног менталног, емоционалног и личног потенцијала. Знање престаје да буде циљ сам по себи и постаје моћно средство за достизање све веће целовитости, мајсторства и способности да живимо живот у његовој најпунијој, најузвишенијој форми.
6. Алхемија раста: Стратегије за култивисање Трансценденталног напретка
Стратегије за алхемију раста - интеграција знања кроз искуство и рефлексију
"Трансцендентални напредак" није дар који пада с неба, нити случајност која нам се дешава. Он је драгоцени плод свесне намере и пажљиво негованог тла на којем наше учење пушта корене. Ево кључних принципа и стратегија, попут алата за алхемију сопственог бића, које нам помажу да интегришемо знање и закорачимо на пут континуираног раста:
Уроните у реку искуства – нека живот буде ваша лабораторија.
Најмоћнија интеграција знања одиграва се у врелини стварности, када оно што научимо пропустимо кроз филтер доживљаја. Усудите се да примените! Нека свака нова идеја или концепт постане мали експеримент у вашем свакодневном животу. Ако истражујете бољу комуникацију, нека ваш следећи разговор буде вежба. Грешке нису неуспеси, већ незаменљиви састојци у алкемијском процесу интеграције.
Постаните унутрашњи картограф – рефлектујте своје путовање.
Искуство само по себи није довољно; оно је само сирови материјал. Кључ интеграције лежи у свесном промишљању тог материјала. Након што нешто доживите, зауставите се. Одвојите драгоцени тренутак да се запитате: Шта се заиста десило? Како се то огледало у мојим мислима и емоцијама? Шта ми ово искуство открива о свету, о другима, а највише о мени самом? Ова саморефлексија је попут рударења мудрости из дубина проживљеног, попут цртања мапе сопственог унутрашњег пејзажа. Помаже нам да повежемо наизглед неповезане тачке, да уградимо ново разумевање у ткиво нашег бића.
Усудите се да срушите и поново изградите – преиспитујте своје перспективе.
Пут ка дубљој интеграцији неретко води кроз непријатан крајолик суочавања са новим идејама које потресају темеље наших старих уверења. То може бити нелагодно, попут скидања коже која нам више не пристаје. Али управо у тим моментима лежи највећи потенцијал за трансформацију. Запитајте се, са искреношћу детета из бајке, да ли вам ваша тренутна "перспектива значења" још увек служи на најбољи могући начин. У рушевинама старих идеја често се крије простор за изградњу много пространијих видика. Ово може изазвати когнитивну дисонанцу, али је кључно за раст.
Негујте врт свог раста – тражите и стварајте подстицајна окружења.
Окружење у којем учимо је попут тла за семе. Тражите просторе – физичке или међуљудске – који подстичу радозналост, где је сигурно постављати "незгодна" питања, експериментисати и добијати искрену повратну информацију без страха од осуде. Заједница људи на сличном путу може бити моћан катализатор.
Ослушкујте шапат душе – прихватите своје емоције као водиче.
Интеграција знања није хладан, рационални процес. Наше емоције су попут живих индикатора, гласника из дубљих слојева нашег бића. Нелагодност при сусрету са новом идејом може бити сигнал да се суочавате са унутрашњим отпором који треба разумети и интегрисати. Радост открића је потврда да се ново знање уклапа и оживљава.
Постаните хроничар свог преображаја – испричајте своју причу.
Када доживите значајан помак у разумевању или промену у начину деловања, обликујте то искуство у причу. Испричајте је себи, запишите је, поделите је са другима. Чином формулације, ви учвршћујете ново знање у ткиво свог идентитета. Ваша лична нарација о расту није само сведочанство; она је активни чин интеграције, мост између старог и новог ја.
Брусите вештине док не засијају – негујте аутоматичност кроз посвећену праксу.
За оне кључне вештине и концепте који чине окосницу вашег "одела", потребно је више од разумевања – потребно је мајсторство које долази кроз понављање и посвећеност. Постепено, фокусирано вежбање основних елемената, док не постану лаки и природни, ослобађа ваш ум за финије нијансе, за комплексност, за сам лет Трансценденталног напретка. То није бесмислено понављање, већ племенито брушење инструмента вашег бића.
Кроз ове праксе – уроњавањем у искуство, дубинском рефлексијом, храбрим преиспитивањем, пажљивим избором окружења, свешћу о емоцијама, причањем приче и посвећеном вежбом – ви активно учествујете у алкемијском процесу интеграције. Сваки корак на овом путу гради све чвршће темеље за ваш "Трансцендентални напредак", ослобађајући слој по слој ваш пуни, неслућени потенцијал.
7. Епилог: Узлет и смисао – Путовање које никад не стаје
Драги сапутници, дотакли смо обалу на крају нашег заједничког путовања. Прошли смо кроз бајке и мудрост древних школа, истражујући мистерију знања – од оног што лебди на површини до оног што се у нас улива, преображавајући нас из корена. Завирили смо у чаробни процес интеграције, осетили како нас та трансформација мења изнутра, и најзад, назвали именом тај узвишени лет ослобођеног ума и непрестаног бујања бића: "Трансцендентални напредак".
Теоријска знања, попут семена, захтевају плодно тло примене, искуства и рефлексије да би проклијала у праву снагу. Није довољно само знати; морамо постати то знање. Та унутрашња алкемија не мења само наше разумевање света, већ преобликује саму суштину нашег бића – наше мисли, осећања, способности, наше деловање у свету. Кроз тај процес дубинске трансформације рађа се истинско овладавање. Вештине и увиди постају толико органски део нас да их користимо без размишљања, попут даха.
И управо ту лежи велика тајна "Трансценденталног напретка": та аутоматичност, то мајсторство, ослобађају огромне просторе у нашем уму. Када ум није заузет мукотрпним сећањем на кораке, он добија крила. Слободан је да лебди над новим хоризонтима, да упија нова знања готово интуитивно, да проналази решења за проблеме који су пре били несавладиви, да ствара и расте на начине о којима смо тек сањали. То је стање вечитог пролећа раста, где интегрисано знање више није циљ, већ постаје снажни извор енергије за бескрајни развој.
Овај концепт "Трансценденталног напретка" није само лепа теорија за размишљање. Он је срце, сам мотор свега чему тежимо кроз рад на себи, кроз Академију, кроз филозофију "Радовић фазе". Ако све те алате и методе посматрате као чудесно возило које вас вози ка испуњенијем животу, онда је разумевање и култивисање "Трансценденталног напретка" гориво највише октанске вредности. То није само знање о промени; то је знање које покреће промену. Без схватања како знање постаје део вашег бића и како та интеграција ослобађа ваш потенцијал, најбољи приручници и најпрецизније смернице остали би само мапа без путника, возило без погона.
Зато је "Трансцендентални напредак" можда и најважнији светионик на вашем путу личног развоја. Он пружа дубоки смисао свим вашим напорима, дајући вам јасан оквир зашто је кључно тежити дубинској интеграцији, а не задовољити се површношћу. Сетили смо се и оних драгоцених стратегија, попут алкемијских пракси: активног уроњавања у искуство, истраживања унутрашњег пејзажа кроз рефлексију, храбрости да преиспитамо старе мапе, мудрости да бирамо окружење које нас негује, ослушкивања емоција као компаса, ткања своје приче о промени и посвећеног брушења вештина док не засијају. Све су то путокази ка дубљој интеграцији.
Потенцијал који се ослобађа неговањем дубоко интегрисаног знања превазилази наше лично биће. Када ми растемо у мудрости, целовитости и способности, ми природно зрачимо светлост која осветљава и свет око нас. "Трансцендентални напредак" нас не припрема само за наш лични процват, већ нас оснажује да будемо стубови снаге, јасноће и позитивне промене у заједници.
Ово заједничко путовање кроз поглавља је завршено, али ваше истинско путовање ка "Трансценденталном напретку" тек почиње – или, можда тачније, управо добија нову дубину и брзину. Сада у рукама имате не само мапу, већ и разумевање горива које вас покреће. Наставите да тражите искуства, наставите да размишљате, наставите да интегришете. Нека знање никада не буде терет који вучете, већ неограничена енергија која вас носи напред, све више и више. Постаните мајстор свог возила, увек са пуним резервоаром, спремни да се винете ка сваком изазову и загрлите сваку прилику за даљи, чудесан раст.
Кључни Термини Нашег Путовања
Током овог заједничког истраживања, сусрели смо се са суштинским појмовима који нам служе као оријентири на путу интеграције. Ево подсетника на те кључне термине, попут компасних тачака за ваше будуће путовање:
- Теоријско знање: Семе информације стечено учењем и читањем, које чека на плодно тло искуства да проклија.
- Интегрисано знање: Знање које је кроз примену и рефлексију постало део нашег бића, обликујући наше мисли, осећања и дела.
- Интернализација: Процес у којем спољашње идеје и увиди прелазе унутар нас, постајући наши сопствени.
- Унутрашња трансформација: Дубинска промена у начину на који доживљавамо и делујемо, рођена из синтезе знања и проживљеног искуства.
- Овладавање (Мајсторство): Стање када знање и вештине постају друга природа, омогућавајући деловање са лакоћом и прецизношћу.
- Аутоматичност: Способност неометаног коришћења интегрисаних вештина, ослобађајући свесни ум за више нивое разумевања и креативности.
- "Трансцендентални напредак": Динамични процес континуираног раста који се темељи на дубокој интеграцији знања, омогућавајући лакше учење, ослобађање ума и ширење личног потенцијала.
- "Проток" (Флоу): Стање потпуне уроњености и беспрекорног сједињења са активношћу, где време стаје, а деловање проистиче из интегрисаних способности.
- Саморефлексија: Свесни чин промишљања о сопственим искуствима, мислима и емоцијама, неопходан за извлачење лекција и дубљу интеграцију.
- Когнитивна дисонанца: Унутрашња нелагодност која сигнализира суочавање са новим увидима који изазивају постојећа уверења, позивајући на преиспитивање и раст.
Александар Ђ. Манојловић - Институт за индивидуалну филозофију, Оделење за истраживање и обуку кадрова - Програм "Радовић Фаза".
Коментари
Постави коментар