Панонско море – мистерија давних времена

Панонско море, огромно водено пространство, постојало је на простору Панонске низије око 30 милиона година, а нестало је пре око 600.000 година. Захватало је простор између Алпа на западу и Динарида на југу и Карпата и Родопида на истоку и југоистоку.

Сматра да је некадашње Панонско море било део некадашњег океана Тетиса, који је претеча данашњег Индијског океана.

Пре око 34 милиона година, дошло је до спуштања и разламања панонског копна и формирања панонског басена. Старо панонско копно спуштено је дуж више дислокација, од којих су најактивније биле: Јужна панонска (Савски тектонски ров), у коме су данас смештене речне долине Саве и Дунава и дуж Дравске дислокације (данас тектонски ров Драве у коме је смештен ток Драве).

Почетком миоцена, прије око 30 милиона година, вода је из Тетиса продрла у овај басен и настало је велико епиконтинентално море, познато под именом Паратетис чији се један део назива Панонско море, преноси портал Путоказ.

Паратетис се пружао од данашњег Бечког басена, преко данашње Панонске и Влашко-понтијске низије до Црног мора и Аралског језера на истоку.

Ово водено пространство прекривало је простор данашње северне и источне Хрватске и БИХ, затим североисточне делове Словеније (Прекомурје), источне делове Аустрије, запад Словачке, крајњи југ Чешке, скоро целу Мађарску, запад Румуније, део Закарпатске Украјине и значајан део Србије (Војводина, Шумадија, Поморавље).

Панонско море заузимало је површину од око 200 000 км2, дужину 800 км, ширину 600 км док је максимална дубина била око 1000 метара.

Како је нестало огромно водено пространство

Данас је познато да је Панонско море нестало пре око 600.000 година као последица смењивања топлих и хладних раздобља која су мењала лице Земље.

Само нестајање и исушивање тла с којег се вода повлачила је био дуги процес који је трајао милионима година. Ипак, многе чињенице око нестанка овог огромног воденог пространства још увек нису сасвим познате и прича у вези са његовим нестајањем није сасвим заокружена.

Као доказе Панонског мора данас имамо мађарско Балатон језеро, Ђердапску клисуру на Дунаву, Црно Море, Аралско језеро, Бизовачке топлице, наслаге соли у Тузли, налазишта нафте и гаса у Србији, Хрватској итд.