Змијски светац - СЛОБОДАН М. ФИЛИПОВИЋ

Народни Језик, етимологија и хронологија су у служби народа а не оних који управљају народом. Зато ваљда свака власт стално инсистира на којекаквим страним речима и туђим језицима. Ако (зло)употребу речи називамо „информациони“ и „терминолошки“ рат, како онда назвати злоупотребу датовања него „хронолошки рат“. То су моћни „алати“ за манипулацију широким масама помоћу којих се врши контаминација ума путем информација („информациона контаминација)“. Страшно оружје које прави штету са дугим и одложеним дејством, па је стога човеку не видљиво. Ово запажање о Св.Јеремији сведочи томе.

 

Свети Јеремија је један од највећих српских светаца с придевком „мајо“, слави се 1/14. маја, када започиње Биљана или Ђурђевска недеља. „Маја“ или „Мајум“ је обично била брезова или храстова (букова) окресана грана, с неокресаним врхом који личи на круну.

Некада је у обичају било, да се на Јеремијин дан носе „маје“: Јеремија стари Мају, по коме је цео месец мај добио име. Али, слава св. Јеремије је претворена у међународни Празник рада, а његова прослава премештена на 14. 5. по корекцијама србског календара. Да је у питању намера затирања славе св. Јеремије, сведочи Ђурђевдански уранак који се упорно сваке године премешта и везује за Јеремијин  дан под именом „Првомајски уранак“. То је потпуна бесмислица и произвољност, јер Огањ је љубавник Зоре који о Ђурђевдану отвара лето а затвара зиму! Зато, Ђурђевдану се весели риба у води, птица у гори и змија под каменом. Говоре још: Сунце се девет пута уставља на Ђурђевдан, те заигра по три пута изјутра, у подне и увече.

Јеремија има атрибуте Бела (Крона) у феничком предању, Беленуса у келтском са славом у част Ватре 1. маја, као и хетски Апулунас, божанство Капије, које брани од зла, по коме је асирско абулу, капија. Зашто је тако важан св. Јеремија (Аврамија), алиас Бел, Беленус или Апулунас? Зато што се на дан овог старог српског бога, отварала митолошка капија између неба и земље, када су мртви долазили да походе живе, како би заједно прославили мистеријски празник обнове Природе. Отуда, Срби у Шумадији и данас славе „мајалук“, обичај скривања капија о Ђурђевданској зори.

Придевак „Мајо“ за Јеремију је по „маји“, обележју плодности које је ношено испред сватова или је целог месеца маја стајала у средселу. Негде је маја била лутка од сламе која је пуштана низ воду, јер је довођена у везу с русалкама које су биле зелене боје, а волеле да седе на китњастим гранама. У старо време, код Срба и Инда „маја“ је била окресана грана с врхом у облику мушког уда, која је ношена на св. Јеремију ради плодности. Етимолошки, привид, илузија или „маја“ је ариј. мāја, једна од десет божанских енергија.

У народу је Јеремија познат као змијски светац,  јер нема ни једне бајалице против уједа змије без његовог имена! Некада су постојале обредне поворке девојака на Јеремијин дан, које су певале: Јеремија у поље (или двор) а све змије у море! Ришћанство слави Јеремију као заштитника од сваке гамади, а сматра се, да је у питању библијски пророк Јеремија, који је тобоже по библијском предању  укротио змије и гамад. Овде је све погрешно, јер, Свето писмо је србска књига, а митски Аврам је аријски Аморит, Филистејац или Веничанин, што значи европски хамовац од Меда или Срба, које Библија зове Хананци по Хамовом сину Ханану. Отуда се и јеврејски језик изворно звао ханански.

Да су „библијско“ тумачење имена и функције Јеремије „окренуте на главу“, показује и етимологија имена Аврамија, Је(в)ремија или Јеврем, настала од облика имена Аврам, ариј. аб'ирама, бог Нава. Поготово, што је змија је у србском народном предању митски чувар блага и симбол невидовног Огња, па Аврам стари србски бог Нава, алиас св. Јеремија, као „змијски светац“, митолошки стоји као оличење мистеријског Огња у току Остварења, на небу пролећне равнодневице.