О МЕДИЦИНИ ТИБЕТА - Агна Бакова

 

Медицинска пракса на Тибету је стара шест миленијума, пa има јединствен и необичан приступ. До седмог века преносила се искључиво усмено, што важи и данас за тајна медицинска знања. Мора се учити напамет и тога се  придржавају сви тибетански лекари. Има потпуно природан и најбољи систем дијагностике на свету, који се заснива на прегледу урина, пулса, стања ноктију, рожњаче, језика или табана. Она не наноси бол, не вређа достојанство пацијента, може да открије болест пре него што је пацијент осети, у болеснику ствара поверење према лекару, што за излечење има пресудан психолошки значај. Отуда, од свих познатих медицина тибетанска је најуспешнија по проценту излечења.

 

Једна прича старе Кине веома једноставно указује на приступ лекара у медицини Истока.  Неки древни кинески цар, упитао је свог дворског лекара који је потицао из лекарске породице, како се стичу знања и почасти лекара? Овај доктор, који је у Кини уживао толики углед да му је име постало синоним за медицину, одговорио је: Мој најстарији брат способан је да уочи узроке болести и отклони их пре него што се сама болест и појави и због тога није познат ван наше куће. Мој средњи брат лечи болест још док је у самом настанку, и због тога није познат ван оквира нашег суседства. Што се мене тиче, ја пуштам крв, преписујем напитке и радим масажу, па се моје име с времена на време прочује и на двору.

 

Иако су технолошка знања потпуно природна, тибетска медицина је одавно открила да се после зачећа у материци прво формирају срце и аорта, док је савремена медицина то сазнала тек открићем микроскопа. Израз, којим се у тибетском језику означава "фина свест", може се буквално превести као "вечно живо" или "вечни дух". Када умремо или кад тело умре, нешто што се може описати као фина свест не умире. Како ми кажемо дух никад не умире. „Фина свест“ је потпуно независна од категоријалних појмова материје и времена, а може се биолошки дефинисати буквално као сам живот или његово семе.

“Фина свест“ постоји, како пре зачећа тако и после физичке смрти. После зачећа „фина свест“ постаје део срца и само срце. Све ћелије свих органа се током живота обнављају. Крв у том процесу игра важну улогу. Фина свест од мајчиног јајашцета ствара крв, која се мора обнављати. Јетра и слезина имају ту улогу, али јетра је важнији орган за прераду крви. У старим текстовима се може наћи симболичан и специфичан опис људског тела, у коме стоји да је срце - краљ, јетра -краљица, плућа - министри, а бубрези, танко и дебело црево и остали органи само су запослено особље.

 

Тибетска медицина породицу третира као један организам, са концептом поделе човекових органа на групе, које се лече истим лековима и на исти начин. Доктор на Тибету мора да нађе сировину за лек, обради је и сам справи лек, јер се сматра да лекар мора да зна чиме лечи оболелог, док на Западу то раде фармацеут и индустрија лекова.

 

Савремени човек по тибетској медицини живи отуђено од природе. Отуда, морални постулати тибетске медицине су крајње једноставни и заснивају се на четири захтева: лекар мора да буде алтруиста, не сме да буде лењ и да губи време, мора да се одрекне алкохола и мора да се посвети пацијенту и укаже сваку могућу помоћ, без обзира на порекло, друштвени статус и богатство.

 

Агна Бакова