По препоруци Милуна Петровића: Да ли је вода живо створење?

 Извор: galaksija.com

Приредио: Александар Манојловић

Јапански научник, Масару Емото, недавно је спровео опсежно истраживање о томе како се вода понаша када је изложена различитим спољним утицајима, попут речи, музика, мисли, па чак и молитве. 

  Резултати до којих је дошао могу изненадити само оне који нису имали прилику да ступе у контакт са делима Виктора Шаубергера, познатог аустријског научника, који је двадесетих година 20. века тврдио да се вода понаша као живо биће. да има свој живот и смрт и да ако се према њему неправилно односимо, може се „разболети“ и пренети своје „болесно“ стање на све друге организме, биљке, животиње и људе.

Ilustracija 1 - На овој фотографији видимо један узорак смрзнута вода узета из вештачког језера,   Фујивара, у Јапану. Као што видимо, структура   ове воде је тамна и аморфна без стварања кристала.

Масару Емото узео је неколико хиљада узорака воде са извора, река и језера, а затим их је смрзао и под микроскопом посматрао кристале леда. Приметио је да апсолутно чисти природни водени канали х од планинског потока или извора чине савршен хексагонални кристални облик необичне лепоте, док кристали пореклом из загађене или стајаће воде - неправилни и деформисани.

После узимања овог првог узорка, свештеник из локалног храма, Като Хоки, одржаo je једносатну молитву поред истог језера. После молитве узет је још један узорак воде, која је смрзнута - затим фотографисана. Видимо овде да је вода сада формирала савршени шестоугао кристалне структуре.

Овде видимо седмоугао (шестоугао) кристал) за који Масару Емото каже да је добијен од истог узорка воде и да такав кристал никада пре, за више од 10 000 пута (колико су вршили експерименте) - нису виђени.

 Ово је фотографија дестиловане воде. Разни обрасци дестиловане воде су формирали различите облике, али ниједан није показао кристалну структуру.

Када је Масару Емото касније такву воду изложио озбиљној музици, вода је почела да формира правилне кристале, помоћу којих се чак могло знати о каквој је врсти композиције реч  "свиђало се неком или не. Тако рецимо након „преслушавања“ Баха, кристали које је створила вода су су готово савршене структуре.

На Моцартову симфонију бр. 40, вода је одговорила оваквим кристалима (као на горњој слици)

После песме Елвиса Прислија „Heartbreak Hotel“, вода je формирала кристале који су били напукли или су изгледали сломљено, у средини!?!

Дестилована вода, која претходно није имала могућност да створи кристалну структуру, постаје врло лепа и са лепом кристалном структуром ако би јој рекли - хвала, или ако би усмеравли било какав знак пажње или љубави.  

Ако се на боци са узорком воде напише: Адолф Хитлер, или ако је тај узорак био изложен техно или хеви метал музици, а такође ако јој је упућена погрдна реч - вода би одговорила оваквом врстом аморфних структура, и без стварања кристала. Порука је јасна, у сваком случају, а говори нам да јој оваква вибрација уопште не одговара.

За воду су везане и неке невероватне ствари. На пример једна од њених невероватних реакција примећена је када у чашу воде додамо само једну кап ароматичног уља било које биљке. Тада, кристали леда, посматрани под микроскопом, попримају обик исте те биљке чије смо ароматично уље додали у ту воду. На горњој фотографији видимо случај када у воду ставимо кап ароме камилице.

На овој слици видимо кристале воде након додавања екстракта биљке „мачја канџа“ (Куракура) која се користи у Јужној Америци за јачање имунитета, као и након додавања имунолошких фактора из козјег млека.

Дакле, ако у воду додамо само мало екстракта природне лековите супстанце или биљке, она задржава и имитира њихова лековита својства, чак и ако се разблаже безброј пута, кристална својства остају непромењена!?!

(Слични кристали настају у води чак и ако је изложимо утицају фреквенција (нпр. 528, 639 ...Hz) и указује на то да, тако третирана вода, има лековит ефекат на људско тело.

Живот воде 

Вода је акумулатор и трансформатор свих енергија које потичу са земље и у свемиру и основа живота на нашој планети. 

У природним околностима, без аерозагађења, када падне на земљу у облику кише, понаша се попут тек рођеног детета. Потпуно је чиста и не садржи стране минерале и елементе. 

На свом путу кроз земљу упија све са чиме се сусреће, док се коначно не појави као „зрела особа“ у неким од својих извора, а затим наставља свој животни ток у облику потока, река и језера, у интеракцији са свим животним процесима успут.на земљи. 

Као млада жена, тек рођена, неспособна је за пиће, јер чак и на путу кроз људски дигестивни тракт, из његовог тела сакупља минерале који су јој потребни за „раст“, ​​тако да нпр. дестилована вода, након дуже употребе, може изазвати озбиљне сметње у пробави. 

(Према налазима Кеннетх С. Давис-а и Јохн А. Даи-а, природна изворска вода састоји се од 18 различитих молекуларних једињења и 15 различитих јона, што чини укупно 33 компоненте. Дестилована вода и „кишница“, за разлику од изворске воде, чине не садрже их. То би значило да је природна вода нешто много више од „Х 2 О“ - тј. спој 2 атома водоника са једним атомом кисеоника.) 

Тако, попут детета, она у почетку само узима и ништа не даје, међутим, кад одрасте, враћа нам све оно што је до тада узела, или можда боље рећи - позајмила. 

Вода и памћење 

Француски професор, Jackues Benveniste, са Француског националног института за здравствене и медицинске науке у Паризу, рођен је 1983. године. извео експеримент чији су резултати уздрмали православни научни свет, јер су разбили темеље на којима почива „модерна“ физика - и научна мисао уопште. 

Изложио је врсту белих крвних зрнаца званих базофили деловању анти-имуноглобулина Е (aIgE), који иначе има биолошко својство неутрализације базофила. Желео је да види при којој најнижој концентрацији IgE ће утицати на базофилне ћелије. 

У том експерименту додао је једну кап, хомеопатски речено, - „мајчин раствор“ (у овом случају - IgGE) у 99 капи дестиловане воде, а затим је мешао смешу 30 секунди. Затим је узео једну кап те нове смеше и додао је у осталих 99 капи дестиловане воде. Поновио је овај поступак 120 пута и после сваког разблаживања још увек је постојала реакција IGE са базофилима. Ако покушамо да користимо „неколико“ бројева, то значи да је на крају почетни раствор aIgE разблажен у омеру  1: 1 + 23 нула (број који је тешко изразити речима), и даље је ово ново решење имао ефекат на базофилне ћелије. 

На крају је закључено да је реакција која је још трајала могла бити резултат само ФИЗИЧКОГ СЕЋАЊА ВОДЕ. 

Да ствар буде занимљивија, испоставило се да је раствор, који је разблажен 37 пута, више него двоструко ефикаснији од разређеног само 3 пута!? (Ово је открио пре 200 година „отац“ хомеопатске медицине Samuel Hahnemani) 

Наравно, иако „научно„ успостављена „матрица“ све више личи на кулу од карата, ипак се не сме срушити, па су резултати овог експеримента брзо прикривени. 

У сваком случају, основа на којој се заснива хомеопатски лек научно је доказана овим експериментом, једини проблем је остао што сада знамо да вода памти десетине хиљада различитих хемикалија које испуштамо у атмосферу, реке и мора, и да не колико год касније „полирали“, филтрирали, „третирали“ хлором, флуором итд. уредно нам враћа све што смо у њега „уложили“ (или ставили по страни). 

Вода је огледало људске свести. Некада давно, човек се први пут видео - у води потока, реке или језера, а вода му је врло дуго служила као једино огледало. И данас вода већине река и језера може да послужи као огледало, једино што у њој више не желимо да се гледамо. Већ знамо да су шансе да нешто видимо малене и можда се подсвесно бојимо да ће оно мало што се назире одразити нашу праву слику. 

Откриће Масару Емоте даје нам наду да можда можемо бар да тражимо воду - да нам опрости због неправедног понашања према њој.

на фотографији изнад: Масару Емото посматра и фотографише узорке у лабораторији на температури од -5ºЦ

Kоришћена литература : 

• galaksija.com
• Поруке из воде, Масару Емото
• Живе енергије, Callum kaputi
• Сећање на воду – Michel Sciff
• Часопис Некус, том 3, број 4