СЛАВА БОГИЊЕ ЛЕТА - Слободан М. Филиповић

Истерала баба на Змијин дан (Младенци) 9. марта 1 козлиће у планину, па се похвалила како јој Сечко (фебруар) ништа не може. Сечко се наљути, па замоли (Баба) Марту да му позајми три, а она му даде девет својих дана, те Сечко замрзне бабу са јарићима у планини. Ово је симболична прича о Зајмљеницима или „безвременим данима“, који служе за корекцију звезданог стила у србском народном календару.2

Звездана година србског календара је непокретна, за разлику од Сунчеве, па пролећна равнодневица увек пада   осмог марта у сазвежђу Бика с Ладом, звездом Даницом или Сјајначом, како су стари Срби звали Венеру. Како сваки месец почиње младином, из практичних разлога се равнодневица слави 1 марта. Осталих шест дана су Зајмљеници и не броје се, тако да други дан астрономске Нове године није други, већ девети март, јер Зајмљеници служе за корекцију периодичне грешке у циклусу године.

У каквој вези, онда, стоји пролећна равнодневица и астрономски стил са међународним празником Дана жена 8. марта? Овај датум је прикривени митолошки симбол женског принципа светлости, у примордијалном циклусу календарске године, који на географском истоку и пролећном небу кардо правца3 равнодневице доноси мистерију обнове природе на Земљи. Да би то разумели, морамо знати да је у митологији Огањ мушки принцип, за разлику од женског принципа Cветлости.

По звезданој години старог србског календара, пролећна равнодневица пада управо осмог марта и поклапа се са астрономском, јер је лето је у народу друго име за годину.4 Доказ њене тачности је преступни дан, који у србском календару пада крајем фебруара, јер, ако би календар представили у облику спирале, онда је то могуће само када је преступни дан на почетку, или крају године! После 29. фебруара пада први март, а не измишљени први јануар, или први септембар!?

Да не буде забуне, Нова година у облику какав славимо данас, позната је Србима тек два столећа. Србско народно предање слави почетак астрономске године као Младо лето (Летник) или Вратиловдан, јер „вештице тада о вратилу јашу“. Младо лето је сматрано најважнијом тачком у времену, јер је то рок за промену таме у светлост, или „борба добра и зла“, када невидовна сила хоће у вези с Марачем да нанесе зла људима: Марач узима харач, или – На вратилу о Марачу јашемо!

Стара Година „умире“ а „рађа“ се нова, јер после равнодневице и спаситељског Васкрса, благочест светлости расте а тама нечасти се смањује (Синтагма): Мартани кокот не пева узалуд, већ слути Младо лето. Да би се зло спречило, на сам Марач (1. марта рано изјутра) доноси се кора од корњаче (симбол плодности), за коју још Плиније Старији каже да сузбија чини и служи као противотров, а корњачин оклоп ставља се изнад врата куће, да чељад буде здрава и чврста (као оклоп).

Баба Марта

Богиње Лета и Зиме у србском народном предању су женског рода, у ликовима Баба Зиме и Баба Злате или Летнице, по којој је израз „облетница“. Оличење Огња старе године о пролећној равнодневици је месец март или Баба Марта, ариј. марта, смртна, свет смртних, чин умирања, која „умире“ почетком марта. Баба Марта је митолошко оличење богиње Зиме, док је Летница оличење богиње Лета или Баба Злате дубровачких писаца. Сваке године, два пута се у години сретну господарице неба Летница и Баба Зима: о најави лета на часној и божанској страни Кола небеског (1)8/21 марта, или о најави зиме, на левој и враговој страни 10/23 септембра.

Богиња Летница

Почетак циклуса године у србском календару и народном предању, поклапа се не само са астрономским стилом, већ и са буђењем целокупног интерпланетарног простора, које има велике сличности са буђењем природе у пролеће. То је космичка потврда природног ритма Славе богиње неба, чији је календарски почетак усклађен с активношћу сунчевог система и његовим електромагнетним променама.

 Слободан М. Филиповић

________________

1 Обретеније је празник првог дана Младога лета (9. марта), када се све „обрће“ (ариј. вартана, вртење, чин обртања) и креће на боље, зима попушта, дани су топлији, а биљке „крећу“.

2 У зависности од врсте корекције негде рачунају првих 12 дана марта, као што је то било код Асираца.

3 Кардо правац (lat. Cardo) правац север-југ.

4 Стариталици су такође имали мартовске календе које су означавале почетак пролећа, а да је њихова година имала 12 месеци, поред слављење Младог лета у марту, сведочи и ред Арвалске браће с 12 свештеника!