О ЉУДСКОМ ПОРЕКЛУ ИСУСА ХРИСТА

Када питате свештенике о народности Исуса Риста, они одговарају како то није важно! То се може прихватити, само у односу на Ристову божанску природу, по идеји царства Божјег које је у нама. Али, то није случај с људском природом Богочовека, која напротив, истиче његову јеврејску народност! Зашто Рист по сваку цену мора да буде Јеврејин, када је он син Божји?

Веде првобитно познају само један сталеж – свештенички, а божанске речи „језика светлости“ записао је Сит, док арапско предање преноси да је то арамејски, као један облик медског или сарбатског. Да је у питању облик србског језика, сведоче  антички писци, који су Меде (Сарбате) звали Арији (од ариј. арја, коленовић) или Арими (од ариј. арјан, сазвежђе Орион). Отуда, народ на земљи и сазвежђе на небу су истог имена, као и назив Арам за Сирију (јевр. Aram), или име за арамејски језик, којим су на Истоку у старом веку говорили искључиво официри.

Свештеничка линија нашег међуледеног доба потиче од Сита, трећег Адамовог дивског сина. Предање каже, да је тек с рођењем Ситовог сина почело призивање имена Господњег. Само, што божанске речи „језика светлости“, свакако нису јеврејске, јер су Јевреји, по владајућој науци први речник и Гаонову граматику добили тек у десетом столетју нове ере!? Ако знамо, да је Стари завет историја Јевреја, онда се не треба чудити, што од десет књига Старог завета нема ни једног јединог аутографа!?

Седми пас од Адама је Енох, а до његовог унука Ноја било је 10 патријарха,[1] што тврди и кимерско, алијас „сумерско“ предање. Али, свештеничка линија не иде преко Ноја и Аврама како се то погрешно представља, већ преко Нојевог брата Нира (Књ. Енохова)! Отуда, сасвим јасно се разликују редови Мелхиседека и Арона, који је по роду Аврамовом, од кога је племе Левити (Р. Генон)!

Потомак Нира је свети Мелхиседек, цар Правде и свештеник бога Вишњег, кога СПЦ и дан данас слави с непромењеним бескрвним обредом приношења! Његов отац, унук је Неброда „краља света“,  по коме старо-заветни пророк Мина зове Вавилон именом Небродија. Он је Аморит[2] из рода Сарбата, познат као први светски император културе, чија је царска инсигнија шар с јабуком, иста она какву носе Рурићи и Немањићи! Неброд и његови потомци, који су на Исток отишли из Подунавља Европе, владали су Вавилоном одакле су отишли у Ханан, каже aпокрифни спис.

Мелхиседек je потомак „краља света“ и „цар Правде“, који је столовао у Ханану, где је причестио хлебом и вином библијског Аврама, наговестивши тада долазак Исуса Риста, по својој крвној линији и бескрвом обреду! Значи, Рист по народности може да буде искључиво Србин и Хамовац! Поготово, што је рођен у Галилеји, у Назарету, за који јеврејска изрека каже: Може ли шта добро доћи из Назарета? Отуда,  Јевреји су Исуса звали „глупи Галилејац“.

Централни део Галилеје је Сабарија, коју је „наука“ фалсификовала у Самарију, због очигледно србског назива. Отуда, још једно директно сведочење о нејеврејском пореклу Риста у придевку: „несносни Сабарићанин“. Јеврејски ходочаници су избегавали Сабарију, јер им је било забрањено јести и пити са Сабарићанима, алијас Самарићанима! Исус је кршио забрану и општио с њима, што значи да није био Јеврејин!  

Ако, народна припадност Риста „није важна“, онда се поставља  питање прославе Обрезања Господњег у СПЦ, која се формално прикрива празновањем измишљене „србске Нове године“! Поготово, што Јевреји као народ нису ни постојали у апостолско време! Појавили су се тек у ренесанси, заједно са „старим Грцима“ и „Римским царством“, а сви заједно су прећутним договором добили две хиљаде година историје на поклон, помоћу безобзирних историјских фалсификата!

Још једна примедба заслужује пажњу: „Како може Васкрс да буде покретан празник у непокретној години србског календара“? Може, ако се небеска слава Васкрса спусти на земаљски празник Пасхе, уз увођење идеолошких критеријума! Али, то је већ питање примогености србске цркве и логике, која припада истини, а не  канону! Јер, у супротном, очигледно је у питању манипулација.

Један од највећих теоретичара ришћанства, свети Августин, каже да права вера (једнобоштва) постоји од почетка људског рода, само, што је данас зовемо Ристовим именом! Божанска природа Риста, такође сведочи о његовој људској природи, која је такође србског порекла! Јер, данашња јудео-ришћанска и масонска религија, настала је из старе србске вере једнобоштва, у којој је (нематеријална) светлост извор живота и сваког постања, у холограмској представи света која функционише по октавном закону.

О томе сведочи источни хоризонт Лепенског Вира, на коме постоје четири упоришне тачке циклуса године и 12 главних Ристових празника: две повратнице и две равнодневице Сунца, без кога нема живота на земљи. То је зимска краткодневица о Божићу, пролећна равнодневица о Васкрсу, летња дугодневица о Видовдану и јесења равнодневица о Госпоијини. Све наведене светковине су главни празници и србских Годишњих обичаја, по једином духовном календару на свету, а то је древни србски календар у ритму вечности!

Данашње ришћанство је идеолошки прилагођена апостолска, крстјанска или светосавска вера, у којој је преломни моменат насилна административна реформа руског патријарха Никона половином 17-ог столетја. Зато је црква дигла велику галаму, када су Венцловић и Вук сто година после њега, дали ришћанске празнике на народном језику.  

Да би разумели старо србско једнобоштво хенотеизма, морамо разликовати веру (< архаично србски вара, окружење (просторно и временско) од религије (< архаично србски лагура, налепити > лат. (re)legare). Јер, први појам припада божанској природа Риста, а други људској. Још у Ведама, антропморфна представа бога је сматрана  најнижим обликом духовности. Поготово, што је „буквано схватање најбржи пут до заблуде“.

Вера је „божји дар“ и „природа ствари“ закона реда, где је контакт с Богом директан, а храм огњиште у кући!! Што је најважније, вера долази изнутра јер је индивидуална! За разлику од вере, где нема материјалне грабежи, религија је као и политичка партија „ствар природе“ и људске алавости, јер то је скуп канонизованих правила  или догми. Значи, религија је пре свега идеологија, институција и хијерархија, подложна промени, која подстиче материјалну јагму, за разлику од природних закона! 

Вера се не противи знању, јер, где нема знања нема ни Бога међу људима, каже  народни духовник Гаврил Венцловић. Само, што духовност и моралну величину не праштају, они који то немају! Лицемерни су узели кључеве знања и затворили људима царство небеско, на које сваки смртник има право.

Слободан М. Филиповић

---

[1] Патријарх је изворно владарска титула, па тек касније постаје свештеничка.

[2] Писани извори приказују Аморите (Ариме) као Арије или Сарбате. Они су аријски Веничани каже Вадел, односно  Филистејци или Хананци познати под заједничким именом Кефти или Кафтори, који је настао по асирском називу Кафтор за сарбатски Крит.