КЕДАР (Cedrus atlantica)

Према средњовековној биљној астрологији, дрво кедра је под утицајем астролошког знака Водолије и планете Сатурн, која је  сувладар тог знака, заједно са Ураном. Изванредно стабло кедра, познато по својој отпорности на временске непогоде,  Географски    потиче од варијетета са подручја Либана и Тибета. Ми користимо и употребљавамо благодети дрвета Cedrus atlantica, јер се он среће на нашим просторима, а иста врста је још и хималајски Cedrus deodara.

Cedrus atlantica

ЕТИМОЛОГИЈА ИМЕНА КЕДАР

Руска реч за четинаре је “кедар”, па може да доведе до забуне, јер на пример “звонећи кедар” значи сибирски бор.  Реч кедар, иначе потиче од архаично србског кадара, кедар, врста дрвета, Од ове аријске речи је галско цедар, гр. кедрос и лат. cedrus, док арапско  “cedrus” у значењу моћ, долази од арх. срб. кадру, божанска енергија.

КЕДАР У МИТОЛОГИЈИ И ПРЕДАЊУ

Према кинеској легенди, кедар је постао од заљубљеног пара, Хапанг и Хо, који су се трансформисали у дрво, како би овековечили своју љубав за сва времена. Кинески цар је, на жалост, био заљубљен у жену Хо коју је са Хапангом везивала обострана љубав. Стога је цар утамничио Хапанга, који је у затвору, затим, умро од  туге.  Хопанг је оставио опроштајно писмо, да жели да га сахране у истом гробном месту са вољеном Хо (кад за то дође време). Међутим, кинески цар је и даље био луд од љубоморе, пошто ни након смрти Хопанга, Хо није хтела ни да га погледа, те је сакрио ово писмо и сахрана њеног мужа је обављена без аманета. Убрзо је од туге умрла и Хо. Цар је и даље ћутао о Хопанговој последњој жељи, а Хо је сахрањена у посебном гробном месту. За само једну ноћ, из оба гроба је израстао по један кедар. Током десет дана, ова два кедра су постала тако висока и снажна, да су им се дугачке гране, као и дубоко корење, потпуно испреплетали и остали тако заувек. Вечно загрљени под земљом и на њој.

ОПШТА УПОТРЕБА КЕДРА

Смола  кедра  се  употребљава  за    кађење  и  прочишћавање  простора,  док  се дрвени  материјал  кедра  користи  за  украшавање     олтара  у  свим  магијским обредима за заштиту и материјални просперитет. Дим кедра, осим што савршено прочишћава, он растерује и кошмарне снове. Неке религиозне секте Блиског Истока, мешају пару у хамаму есенцијалним уљима кедра. Амерички Индијанци од давнина познају технику прављења опијата од кедра. Справља се на начин што се заложи огромна ватра од кедровине на равној стени. Када стена постане усијана, на њу се баци канта воде, а онда сви учесници голи   јуре ка ароматичним испарењима кедровине, у пари која се створила, где играјући падају у транс и спиритуално просветљење.

Кора кедра је значајна у духовној традицији. Чироки Индијанци верују да је кедар сеновит, па се кора овог дрвета носи као заштита од злих духова. Мисирци су користили  уље  кедровог  дрвета.  Такође,  од  њега  је  прављен  свети  тамјан коришћен у тибетанским храмовима. Данас, његово уље често се користи у ароматерапији за третмане оздрављења.

Cedrus libani

Гране овог дрвета од давнина се корсте као природни громобрани и заштита од злих духова. Да би се заштитио дом од злих духова, треба посадити изданак кедра 

испред улазних врата. Шиљци овог изданка („зуби“ који плаше демоне) треба да буду  окренути  у  оном правцу, одакле долазе злодуси. Мирис кедра поспешује психичке моћи, и зато је омиљен код многих који желе да „пробуде“ своје психичке моћи. Такође, делови овог дрвета се користе у многим обредима за посао и носе се у торби или новчанику за привлачење новца. Верује се да једна гранчица или букет  кедрових гранчица, изузетно привлачи новац, зато га многи стављају на кровове својих кућа. Отуда, препоручује се мирис паљења кедра, када се врше ритуали  за  материјални  просперитет.  У  ову  сврху  могу  да  послуже  и  бобице смреке, али традиција саветује, да никада не мешамо кедровину и бобице смреке.

ЛЕКОВИТА СВОЈСТВА

Још су Кимери знали, да је плод кедра антисептик, па су га користили против труљења.  Идеју о „нераспадљивости“ кедра, преузео је Плиније у својој Историји природе, копирајући Диоскуре на тему смоле кедра: „Ова смола има моћ да узурпира и уништава жива тела и да чува лешеве. И по томе, неки га зову „живот  мртвих“.  Својом  прекомерном  топлином  и  сувошћу,  кедар  оштећује одећу и кожу!“

ПРИМЕНА ДРВЕНИХ ДЕЛОВА КЕДРА

По  легенди,  Давидова  палата и Соломонов храм у Јерусалиму су грађени од кедровине  из  либанонске  шуме.  Историја  нас,  такође  учи,  да  су  Феничани извозили кедровину и њену смолу у Мисир за изградњу палата, чамаца, бродова, намештаја, саркофага. Такође је широко коришћен у декоративне сврхе и за потребе уметности, нарочито за израду статуа. Кедар је такође омогућио бродоградњу у Међуречју (Месопотамија), а велики потрошач је био и град Персепољ под Даријем I. Велика потражња за кедровином, уништила је првобитну кедрову шуму у толикој мери, да је цар Хадријан, 125. године нове ере приметио, да је  кедар нестао „преко ноћи“.

БИОЛОШКА СВОЈСТВА

Савремени биолози су потврдили старо мишљење, да кедар има душу. То необично дрво има исти биолошки ритам као и човек. Кедар испољава своју активност у зависности од спољашњих околности, а не у тачно одређеним сатима као друго дрвеће. На пример, лети када је облачно, он се „буди“ у 10 сати ујутру, а када је ведро, „буди се“ у зору; затим се „одмара“ дању од 15h до 16h. Увече је кедар „активан“ до 23 часа, а затим „спава“ у току ноћи. Зими се његов животни циклус не прекида као код другог дрвећа, он је „будан“, само „спава“ много дуже. У енергетском смислу, кедар може да коригује и стабилизује колебања активних тачака на човековом телу, које циклично мењају своју активност (као да дишу).

КЕДАР У СРБИЈИ

У Србији се атлански кедар у првом реду гаји као декоративна, а затим и као шумска култура. Често се среће у парковима где се узгаја као солитер, или се сади у мањим групама у градским срединама, због своје декоративности, фитоцидног дејства и издржљивости према градским условима средине. Дрво кедра, које се налази у Толстојевој улици, по предању је 1880. године на простору некадашњег винограда посадио први председник српске краљевске академије и чувени ботаничар Јосиф Панчић. Примерак је прави раритет обзиром да се ретко налази у овако добро очуваном стању унутар урбаних средина, а његова лепота и неправилна структура крошње привлачи пажњу свих заљубљеника у природу. Од 1949 године, налази се под заштитом државе.