По препоруци Милуна Петровића: Убиство биоелектричне медицине

 

Ако раније нисте чули за доктора Рајфа, будите спремни на бес и изненађење када сазнате како је живот овог великог човека покварио његово невероватно откриће!

Извор: Блог Весне Михајловић

Др Ројал Раимонд Рифе, бриљантни научник, рођен је 1888. године. По завршетку студија код Џона Хопкинса, радио је на развоју нове технологије која се данас користи у оптици, електроници, радиохемији, биохемији, балистици и ваздухопловству. Рајф је скоро сам развио нову науку - биоелектричну медицину.

За своја открића, Рајф је добио 14 важних награда и признања. Универзитет у Хајделбергу доделио му је почасни докторат за његове заслуге. Готово читав свој живот Рајф је провео дизајнирајући и производећи медицинска средства. Радио је за компанију Зајс Оптик, америчку владу и неколико приватних добротвора, од којих је најпознатији милионер Хенри Тимкин. 

Био је врло образован човек и савладао је много различитих дисциплина. Нека од његових открића: ултраљубичасти микроскоп, микродисектор и микроманипулатор. Без сумње, Рајф је био један од најсјајнијих научника свог времена.

1920. године, др. Рифе је први на свету направио вирусни микроскоп, а 1933. године усавршио је свој први и направио невероватно сложен универзални микроскоп, који се састојао од 6 000 делова, могао је да увећа објекат 60 000 пута па је понудио могућност посматрања живих вируса. Захваљујући том микроскопу, био је први човек који је видео живи вирус. Савремени микроскоп одмах убија све микроорганизме, па се могу видети само њихови остаци. Али кроз рајфов микроскоп може да се види активност вируса, како се они мењају како би се прилагодили животној средини, како се брзо умножавају под утицајем канцерогена и трансформишу здраве ћелије у туморске.

Већ 1920, сазнао је за вирус рака, који је назвао Cryptocides Primordeales, касније преименован у Progenitor Cryptocides. Да би потврдио своје откриће, Рајф је вирусом заразио 400 пацова и сви су оболели од рака. Затим је излечио свих 400 пацова.Све своје експериенте пажљиво је документовао. Оставио је снимке, фотографије и белешке свог истраживања, па су многи студенти долазили у његову лабораторију како би све то видели. Подржали су га многи научници и лекари тога времена, међу којима су били и међународно признати Е.Ц. Росенов, Артур Кендал, др. Џорџ Док, Алвин Форд, Руфус Клајн-Шмит и многи други.

Рајф је игнорисао све расправе о својим открићима, јер слава и почасти га нису занимале. Све своје време је посвећивао усавршавању метода за уништавање смртоносних вируса. Да би их уништио користио је исту методу која му је омогућила да посматра живе вирусе – езонанцу. Као све остало, вируси осцилују на одређеној природној фреквенцији (биолошки ритам). Повећавајући њихове осцилације Рајф их је уништавао. Он је уложио пуно времена и труда да пронађе фреквенције које уништавају херпес, дечију парализу, менингитис, тетанус, грип и огроман број других опасних микроорганизама.

1934. године, Универзитет Јужне Калифорније сазвао је посебну медицинску комисију да потврди налазе др Рифеа. Из окружне болнице Пасадена, 16 пацијената са дијагнозом завршног стадијума рака доведено је у Рифеову лабораторију. Тим лекара требало је да посматра пацијенте током лечења и након 90 дана да процени њихово здравствено стање, ако остану живи. После 90 дана терапије, комисија је потврдила да је 14 од 16 пацијената потпуно излечено. Преостала два пацијента су наставила терапију, те су после 4 недеље и проглашени здравима. Медицинска комисија је потврдила да је рајфова терапија била стопостотна.

Како би одали почаст генијалном открићу др. Рајфа, 20. новембра 1931. године, 44 најбољих америчких лекара су организовали свечани банкет на имању др. Милбанк Џонсон. На том банкету, лекари су рајфову терапију прогласили „крајем свих болести“.

Шта се дешава када се пронађе лек за све болести?

(лична примедба А.М.) Одговор на ово питање даје друго питање – Колико здрави и поштени људи стварају мањак у буџету здравственим и безбедносним системима?

Вест о крају свих болести стигла је до Мориса Фишбајна (!), који је 1934. године постао пуноправни власник акција Америчког здравственог удружења. Последње што је фармацеутска индустрија желела била је безболна терапија, 100% ефикасна у лечењу терминалног карцинома, која није коштала ништа осим мале количине електричне енергије (и била би - да је Тесла уредио свет - била бесплатна и доступна свима!).

Људи могу помислити да им лек више није потребан ...

А десило се следеће:

• Фишбајн је др Рајфу послао  свог адвоката са понудом „која се не одбија“. Али Рајф је ту понуду одбио.
• Убрзо након тога, снимци, фотографије и белешке украдени су из Рајфове лабораторије. Лопов никада није пронађен.
• Док је Рајф покушавао да надокнади штету, неко је разбио његов непроцењиви универзални микроскоп и украо његове делове.
• Пре тога неко је запалио лабораторију у Њу Џерсију, вредну неколико милиона долара, у којој су се лекари припремали за коначну потврду Рајфове терапије пре њеног званичног објављивања.
• Последњи ударац било је илегално одузимање  свега онога што је остало у лабораторији др Рајфа, од стране полиције.
• Лекари, који су желели да заштите Рајфа, изгубили су грантове и привилегије. С друге стране, потрошен је огроман новац на то да они који су видели Рајфову терапију забораве да је икада постојала.
• Тако је Артур Кендал, директор Северозападне медицинске школе, неочекивано примио 250.000 долара на свој рачун и повукао се у Мексико. У то доба то је био огроман новац.
• Још једна истакнута личност, која је сарађивала са Рајфом, др Џорџ Док, ућуткана је огромном количином новца и највећим наградама у области медицине.

Ниједна цена није била превисока да би зауставила Рајфову терапију. Запамтите да данас лечење једног пацијента, који болује од рака, кошта око 300.000 долара! То је велики посао. На крају су сви осим др. Кука и Др. Милбанка Јохнсона напустили Рајфа.

Медицински часописи, које углавном финансирају фармацеутске компаније, а надгледа их Америчко здравствено удружење, одбили су да објављују чланке о Рифеовој терапији. Тако су читаве генерације студената медицине дипломирале, а да никада нису чуле за Рифеов пробој у медицини. Рајф је схватио да су његови животни напори и открића не само игнорисани, већ су требали нестати његовом смрћу. Престао је да се бори и остатак живота провео је тражећи утеху у алкохолу. Ово је помогло да се ублажи бол од сазнања да су његова открића игнорисана док су милиони људи патили од болести само да би неколицина зарадила. Ројал Рајф је умро 1971. године од последица алкохола.

Срећом, његов рад није умро с њим. Студенти Рајф-а су наставили своја истраживања у области биоелектричне медицине. Неколико лекара и инжењера рестаурирало је његове уређаје. 1986. у штампи су се поново појавили чланци о др. Рајфу и његовој терапији. Истраживање др Рајф-а наставили су и други научници - Хилда Кларк, др Бек, др Лаковски и други.

Захваљујући свима њима, биоелектрични лек сада је доступан свима који желе да пронађу природан и ефикасан начин за решавање здравствених проблема.

Сваке године се одржава скуп лекара из целог света како би поделили своја искуства и достигнућа на пољу биоелектричне медицине. Тренутно је на списку више од 500 болести које се могу лечити помоћу фреквенција.

др. Ројал Рајмонд Рајф

Надајмо се да ће једног дана Ројал Рајмонд Рајф с правом бити препознат као геније модерне медицине. До тада је његова легендарна технологија доступна само онима који су заинтересовани да је пронађу.

Иако је савршено легална за ветеринаре, који је користе за лечење животиња, Рајфова бриљантна терапија остаје табу за ортодоксну "хуману" медицину само зато што би угрозила међународни монопол фармацеутске индустрије која контролише животе и смрт већине људи на овој планети.

приредио А. Манојловић