ХУСОВА ПРАВДА СТИГЛА ПАПУ ФРАЊУ

 

Јан Хус 1369 - 1415

10. јануара 2021. године, свет је био зачуђен вешћу да је ухапшен папа Фрањо због 80 тачака оптужнице подигнуте против њега. Иако је ова вест обавијена велом тајне, шта више забрањено је о њој писати у Европи, треба подсетити да самој причи претходи дуга историја. Прича стара 605 година о Јану Хусу, једна је од њих.

ЈЕРЕС ЛИЦЕМЕРЈА 

Професор Универзитета у Прагу, Јан Хус, на својим предавањима почео је нападати папу, вишу и нижу духовну властелу, која се ваљала у најгаднијим нискостима. Хус је био присталица енглеског јеретика Џона Виклифа, који се строго држао Светог писма и обарао све што је римска црква увела ради сопственог интереса. Хус је нарочито истицао њихову таштину, грамзивост и препродају свештеничких места за  „скупе“ новце, иако свештенству не треба толико имања, а камоли толико богатства.  Тек пошто је постао опасан за материјално „благоденствије“ свештенства, скочише сви попови на Хуса и прогласише га за јеретика, из кога сама сотона говори.

Један од племића који је слушао предавања професора Хуса на Великој школи био је Јан Милхаимски из Пардубице. Он је у Прагу саградио црквицу за проповеди на народном језику. Прашки архиепископ је потврдио Хуса за проповедника Витлејемске црткве, где се Хус на својим проповедима зближио са народним слојевима и залагао за чистоту народног језика. Исти архиепископ Зајић даде Хуса на суд, али инквизотор прашки не нађе у његовим проповедима ништа што је у супротности са Светим писмом. Зајић онда затражи од папе Лесандра петог булу, којом је добио право да истреби јерес Светог писма. Тако је Хус морао предати све Виклифове књиге које су спаљене 1410. године. Том приликом, спаљена су не само Виклифова богославска дела, већ и она из филозофије, морала и математике, а против овог чина је протестовао цео прашки Универзитет. Праг се поделио на два табора, народни и свештенички уз који стадоше прашки Немци.

Краљ под претњом смртне казне забрани било какав физички сукоб. Хус је позван на „правдање“ код папе, али је интервенисао чешки краљ, јер је добро знао, какву је мржњу Хус изазвао у немачким земљама и да жив не би стигао до Ватикана. Када видеше Немци прашке општине Старог места да краљ штити свог љубимца, покушали су да га ухвате, али су били осујећени. Папа тада одреди најстроже мере против Хуса. Јован XXIII сазове Сабор у Косницу 1414. да се реши питање Хусовог учења. Хус пристане, али под условом да претрес буде јаван. Када је Хус стигао у Косниц, уз гаранције цара Сигимунда, тамо је већ било 53 кнеза, 132 грофа, 700 ритера, четири патријарха, 29 кардинала, 47 архиепископа, 160 епископа, 200 опата, бројни доктори богословије и калуђери.

Уместо одбране свога учења Хус је ухапшен, упркос два  народна протеста и предат косничком владици, који га је толико мрзео да га јер преместио из Косница и оковао у гвожђа. Тек после трећег протеста и шест месеци тамниице вратише га у Косниц да се брани од тужбе. Фарсу суђења завршио је исти онај Сигисмунд који је дао гаранције Хусу, први предложивши да га спале. Сабор се цело време тајно трудио да се Хус одрекне свога учења, али је он то одбио. Пре него што је спаљен, претходно су спаљени сви његови списи.

Свети Сабор у Косници се одрекао „распопа“ Јана Хуса, кога предадоше пламену, а он запева: „Христе сине бога живог...“. Са овом песмом се испуни и највећа контрадикторност у црквеној историји, вели Б. Биљбасов: „Сабор који се састао да реформише цркву, спалио је онога, који није ништа друго ни тражио, осим те реформе“.

приређени чланак Вл. Ђорђевића