ШТА ЋЕТЕ ЈЕСТИ У БЛИСКОЈ БУДУЋНОСТИ?

Заслугом: Pixabay/CCO Public Domain

У филму "Матрикс", шира јавност се први пут сусрела са идејом о производњи вештачке хране, када главни лик Нео бива одведен на место где је суочен са стварним светом, а не где је претходно мислио да заправо живи. Тамо добија кашасту храну, којој се додају разни укуси тако да их конзумент осећа (у виду: пилетине, јагнјетине, слаткиша итд). Такође, они који прате "Звездане Стазе", у најновијем серијалу Дискавери, могу да виде како посада, на Ентерпрајзу одабере било коју врсту хране и то им 3Д штампач "одштампа", са све амбалажом и садржајем. Оно што је чудно, јесте чињеница да то више није фантазија већ стварност, о чему говори наредни чланак. Без намере, да коментаришем да ли је то добро за људе или не, остављам сваком читаоцу да сам закључи. 

Izvor: by McMaster University

ИСТРАЖИВАЧИ СТВАРАЈУ НОВИ ОБЛИК ГАЈЕНОГ МЕСА

Истраживачи компаније „McMaster“ развили су нови облик гајеног меса користећи методу која обећава више природног укуса и текстуре од осталих алтернатива за традиционално месо животиња.

Истраживачи (Ravi Selvaganapathy и Alireza Shahin-hamsabadi), обојица са универзитетске школе за биомедицински нжењеринг, осмислили су начин за производњу меса слажући танке  истове култивисаних мишићних и масних ћелија узгајаних заједно у лабораторијским условима. Техника је прилагођена методи која се користи за узгој ткива за трансплантацију људи.

Листови живих ћелија, где је сваки приближно дебљине листа папира за штампаче, прво се култивишу, а затим концентришу на плочице за раст пре него што се скину или сложе. Такве ламеле се природно вежу једна за другу пре него што ћелије умру.

Такви слојеви се могу сложити у чврсти комад било које дебљине, каже (Selvaganapathy), и „подесити“ тако да реплицирају садржај масти и текстуру било ког меса -  што је предност у односу на остале алтернативе. „Стварамо месне плоче“, каже он. „Потрошачи ће моћи да по избору купују месо са било којим процентом масти - баш као и кад купују млеко.

Као што описују у часопису „Cells Tissues Organs“ , истраживачи су тај концепт доказали правећи месо од доступних влакана мишјих ћелија. Иако нису јели мишје месо описано у истраживачком раду , касније су направили и скували узорак меса који су створили од зечјих ћелија.

Узорак меса који су узгојили истраживачи са канадског универзитета "McMaster", користећи ћелије мишева.

„Осећао сам укус и имао утисак да једем месо“, каже (Selvaganapathy).

Нема разлога да мислимо да иста технологија не би функционисала за узгој говедине, свињетине или пилетине, а модел би био добар за велику производњу, каже (Selvaganapathy).

Истраживачи су били инспирисани кризом у снабдевању месом у којој светска потражња стално расте, при том тренутна потрошња меса оптерећује земљишне и водене ресурсе а такође ствара забрињавајући раст нивоа гасова који стварају ефекат стаклене баште.

„Производња меса тренутно није одржива“, каже (Selvaganapathy), „Мора постојати алтернативни начин за стварање меса.“

Производња меса без узгоја и убијања животиња била би далеко одрживија, више санитарна и далеко мање расипна, истичу истраживачи. Иако су други облици култивираног меса претходно развијени, истраживачи McMaster-а верују да њихово месо има далеко бољи потенцијал за стварање производа које ће потрошачи прихватити, у којима ће уживати и моћи себи приуштити.

Ови истраживачи су већ основали компанију која ће започети комерцијализацију ове технологије.

 Такође се зна и прва земља у свету којој ће се продавати узгајано месо, а то је Сингапур.

Више информација: Алиреза Схахин-Схамсабади ет ал. Инжењеринг мишјих адипоцита и скелетних мишићних ћелија у месом сличним конструкцијама коришћењем самоинсталиране слојне по слојне биофабрикције: платформа за развој гајеног меса, Cells Tissues Organs (2021). DOI: 10.1159/000511764