БРАТИМЉЕЊЕ, СРОДСТВО ПО БОГУ

Побратимство је код Срба светиња и више од било ког крвног сродства. Побратим је више од брата, који је по крвној вези, а побратимство је институција мистичног крвног сродства по Богу:

            Побратимство ка рођено

... докле траје јарког Сунца

Јарког Сунца господина

и Месеца слуге свога.[1]

Док не дође Давор-боже,

Давор-боже смртни данче.[2]

Ко погази побратимство

прпр њему, Давор њему! 

Црква се данас ограђује од побратимства, али старе Србуље или требници, сведоче сасвим супротно, са својим молитвама за побратимство или посестримство. Сваки уговор побратимства потврђен је заклетвом или јавно, из разлога који се укаже на јави или у сну, из љубави, невоље (заштите), мржње, у обраћању, болести или за здравље, када се болеснику меће крст, исплетен од биља и траве. Посебан облик братимљења претставља откупљивање болесника на гробу, или са неком биљком. Сам чин братимљења се обављао на прагу куће, огљишту, дрвљанику, поред реке, на незнаном гробу или у цркви. 

Некада се није гледало на веру, па су се ришћани и муслимани Босне, још увек братимили у 17 веку, о чему сведочи турски путописац Евлија Челебија. Ако је побратим друге вере, онда се каже: По богу на обадва света (понавља се три пута као и код бајања). За сам чин братимљења довољно је рећи: Богом брате  или Богом сестро. Тако, девојка робиња моли Марка:

Богом брате Краљевићу Марко,
Вишњим богом и светим Јованом,
опрости ме данас од Арапа.

Марко је ослободи и води двору својему:

Јевросимо моја стара мајко!
Ево мати, богом посестриме.

Установа побратимства је је у старој вери једнобоштва била у надележности више богова, који су бринули о њеном испуњењу:

Сатрео га силни Љељу.[3]
... Дом му затри Прперуша,[4]
Страшна сеја Давор-бога,
Посланица Вишњег бога,[5]
Створитеља, држитеља
И силнога рушитеља.

Обично се братими из нужде, а мушко чешће братими женско, али осим људи, животиња или небеских тела, начешће се братиме градови или братства и племена. Побратимство се може остварити (очовечити) у било којој појави, ствари, биљци или животињи. Мртви Јован из гроба разговара с кукавицом:

Богом сестро тицо кукавицо...

Марко Краљевић братими гаврана или звезду Преходницу:

Богом сејо, звездо Преходницо!

А хајдук своју пушку:

Богом брате, бистар џевердане!

Јавно се братими испијањем вина (замена за крв засецањем), а по црквеном обреду примањем Бога и светог Јована, божанског кума, који је у ришћанству наследник зимског Беса (врага) из старе србске вере, у чијој надлежности је било мистично крвно сродство. Астрономски, сазвежђе Кумова слама, је божански пут којим мртве душе иду на небо, а морају да прођу кроз Јованову стругу (капију). Отуда, дан братимљења је свети Јован (20.1), који пада у крштене дане. 

Установа годишњек побратимства и другарства има такође свој празник, који пада у први понедељак, по светлој недељи. Зове се Дружичало или Ружичало, односно Побусани понедељак, јер се гробови “бусају” травом и дели за душу. Овај задушни дан зову још и Мали или Ускрс за мртве. Учесници се љубе кроз венац од врбових младица и црвених јаја, које мењају. Момци су побратими, а девојке посестриме и друге за годину дана. 

Побратимство се као и кумство не одбија, јер је од Бога, а побратим не може да узима из куће (жену), да буде девер, као ни да кумује!

Слободан М. Филиповић

 

---

[1]           Месец светли седам пута слабијом светлошћу од Сунца.

[2]           Давор, жални Бог или Бор, бог смрти, туге и жалости.

[3]           Лел и Полел, сазвежђе Близанаца, пољ. Литва и Корона, гр.лат. Кастор и Полукс.

[4]           (Пр)Перуша, од архаично србског парашу, гром. Она је сестра Громовника из  старе србске вере, с придевком Опрлија, у ришћанству шпзната као Огњена Марија.

[5]           Вишњи бог, придевак Сварога (Триглава).