ИМПУЛС ЗЕМЉЕ

 Извор: СВЕТ ТАЈНИ - транскрипт

У последњих 260 милиона година, диносауруси су долазили и одлазили. Пангеја се поделила на континенте и острва која данас видимо, а људи су брзо и неповратно променили свет у којем живимо. Али кроз све то чини се да је земља успела да пронађе свој пут. Нова студија древних геолошких догађаја сугерише да наша планета има успорен али стабилан откуцај срца геолошких активности на сваких 27 милиона година.

Овај импулс груписаних геолошких догађаја, укључујући и вулканске активности и масовна истребљења, реорганизације плоча и пораст нивоа мора, невероватно је спор. Циклус катастрофалних осека и токова од 27,5 милиона година.

“Многи геолози верују да су геолошки догађаји временом случајни, али наша студија пружа статистичке доказе за заједнички циклус, сугеришући да су ови геолошки догађаји повезани и нису случајни.” 

Мајкл Рампино - геолог са њујоршког универзитета и водећи аутор студије.

Тим је спровео нову анализу старости 89 геолошки добро схваћених догађаја, из протеклих 260 милиона година. Као што се може видети из доњег графикона нека од тих времена била су тешка.

Са преко 8 таквих догађаја, у геолошки малим временским размацима, формирајући катастрофалан пулс.

“Ови догађаји укључују времена морског и копненог изумирања, главне океанске аноксичне догађаје, континенталне ерупције базалтних поплава, флуктуације ниова мора, глобалне импулсе магнетског манматизма и времена промена брзине штиреа морског дна и реорганизације плоча”

Пише тим у свом раду

“Наши резултати сугеришу да су глобални геолошки догађаји углавном повезани, и изгледа да долазе у импулсима са основним циклусом од око 27,5 милиона година.”

Геолози већ дуго истражују потенцијални циклус геолошких догађаја. Још 1920_тих и 1930_тих година, научници из те ере сугерисали су да је геолошки запис имао циклус од 30 милиона година, док су 1980_тих, и 90-тих истраживачи користили најсавременија геолошка дешавања у то време, како би им дали опсег дужина између импулса од 26,2 до 30,6 милиона година.

Чини се да је сада све у реду. 27,5 милиона година је тачан временски интервал .

Тим истраживача са Универзитета у Сиднеју сагледао је земљин циклус угљеника и тектонику плоча, а такође је дошао до закључка да је циклус дугачак приближно 26 милиона година.

Научници су објаснили да ду у овој, најновијој студији, многи догађаји које је тим гледао - узрочни. То занчи да један директно узрокује други, па су неки од 89 догађаја повезани. На пример, аноксични догађаји који узрокују изумирање мора.

“Чини се да је ова цикличност од 26 до 30 милиона година стварна и током дужег временског периода - а да није јасно шта је основни узрок тога.” - кажу научници.

Друга истраживања сугеришу да би узрок томе могли бити удари комете, а један истраживач свемира чак сугерише да је крива “планега Х”. Али ако земља заиста има геолошки откуцај срца, то је можда због нечега мало ближег.

“Ови циклични импулси тектонике и климатских промена могу бити резултат геофизичких процеса повезаих са динамиком тектонике плоча и олуја, или би их алтернативно могли пратити астрономски циклуси повезани са кретањима Земље у Сунчевом систему и Галаксији.”

Пише тим у својој студији.

Главно питање је “колико је прошло од последњег импулса и када да очекујемо нови импулс? На нашу срећу, истраживачки тим примећује да имамо још 20 милиона година, до наредног импулса, што нам говори да је последњи био пре око 7 милиона година.

 Али, овај импулс није усамљени случај. Постоје и други импулси Земље, са знатно краћим временским интервалом. Најмањи временски интервал јесте 26 СЕКУНДИ. Сваких 26 секунди Земља се потресе. Не пуно, сигурно недовољно да би сте то осетили али таман толико да би сеизмолози на више континената, на својим детекторима добили мерљиво мало шкљоцање.

Али, иако се овај пулс примећује деценијама, истраживачи се не слажу око тога шта га узрокује. Научници су схватили да пулс долази однекле из јужног и екваторијалног атлантског океана. И да је јачи у летњим месецима (доња слика) северне хемисвере или Али, иако се овај пулс примећује деценијама, истраживачи се не слажу око тога шта га узрокује. Научници су схватили да пулс долази однекле из јужног и екваторијалног атлантског океана. И да је јачи у летњим месецима (доња слика) северне хемисвере или Зими (јужна хемисфера).

Занимљива је и “Шуманова резонанца”

Научници су приметили да је Шуманова резонанца идентична фреквенцији људског мозга. Бројна истраживања, показала су да је фреквенција магнетног у ствари таласна фреквенција мозга човека.

Закључци су невероватни. Људи су не само синхронизовани међусобно унутар фреквенције Шуманове резонанце, већ и са самом Земљом. Научници су открили, да у одсуству Шуманових фреквенција, настају физички и ментални проблеми. Космонаути који су боравили дуже времена ван магнетног поља Земље, изгубили су око 80% своје коштане масе. Научници су конструисали апарат који емитује магнетно поље од 7,83 Hz у Међународној свемирској станици, и промене на костима су се изгубиле.

“Наш организам је дизајниран да се адаптира на дневне и сезонске климатске и геомагнетне варијације, међутим нагли поремећај соларне и геомагнетне активности ремете ове механизме, доводећи до погоршавања хроничних болести, повећања броја срчаних удара, миокарда, повећаног притиска, епилептичних напада и др. Ми смо фактички повезани са Земљом вишер него што се то мислило.”

Иако су ови пулсеви интригантни, чињеница да постоји сеизмичка активност током мирног времена односно не током земљотреса или ерупције вулкана крајње је значајна. Око нас је стално у позадини суптилна сеизмичка бука.

Истраживачи већ деценијама истражују обрасце у овој амбијенталној сеизмичкој буци, како би сазнали више о унутрашњости земље.

Посматрање Земље, променило је значај на који схватамо свој дубоки утицај на средину. Захваљујући бројним истраживачким мисијама, имамо обиље података који нам омогућавају да боље разумемо пулсеве наше планете. Још увек чекамо темељно објашњење узрока ових феномена. Мислимо да је поента свега овога у томе што постоје врло занимљиви темељни феномени на Земљи за које се зна да постоје, али су и даље обавијени велом тајни. Можда ће будуће генерације научника заиста откључати и решити ове велике енигме.