ЗАБАВА МАСКЕНБАЛА

    Целокупна симболика савремених тајних друштава, преузета је из србског мита и народног предања. Наравно, ова тврдња није у складу с бајком о културној премоћи „класичних“ народа, над свим осталим који су „варварски“! Али, овај културни варваризам владајуће науке, једна питалица безочно покраденог србског народа дивно објашњава: Шта се најдаље чује? Лаж и гром!

     Образ и лице су у србском миту и предању сунчане нарави, као симболи света и овоземаљског живота:

  Девојка је крај горе стајала,

  Сва се гора од лица сијала!

    За разлику од образа и лица, маска је симбол доњег света, a користи се у зимској сезони, која je митолошки упоредна ноћи и зими! Разлика између лица и маске, упоредна је значењу „индивидуе“ као одређене особе, и „персоне“ (расенски п'ерсу, маска), која може да буде било која особа.

    

    Маскиране обредне поворке су везане за зимску сезону, а најчешће су о Божићу и Месојеђу, на почетку и крају зиме. Интересантно је, да су у коледарским поворкама честе маске бика, које о зимској краткодневици представљају прву најаву скоре обнове природе, везану увек за средину пролећа, по старом србском календару о пролећној равнодневици осмог марта у Бику!

    

    Маска, одећа или обућа симболизују материјалну манифестацију, јер живот је потенцијал који се приказује на много начина. Тако се наши древни преци нису клањали сунчевом диску, већ ономе што он представља, истиче М. Видојевић. Ми уствари не видимо Сунце, него његову „маску“ или физичку манифестацију, која представља креацију деловања.

    Семантички, маска је од арх. срб. корена маск, поступак, побуда, покрет, који подразумева особу с маском. Одатле изрази: „маскара“, шала или спрдња, „маскарета“, покладна обредна песма, „маскота“, урочник или амајлија, или „маскенбал“, забава на којој су учесници маскирани, Јер, у србском миту, атрибут Сунца божјег је веселост: Тако по Сунцу весео ходио!

    Фигуративно, маска је привидан спољашњи израз, у циљу претварања и прикривања:

Испод овог лица, друга се маска крије,

Испод ње право лице није!

    У арх. срб. маскарин је обредни просјак, али може да буде и име за месец, по коме је маска и добила облик у обреду. Према томе, „маскарада“ је у суштини има значење обредне поворке.

    Право питање гласи: Каква је уствари улога маске? Одговор пружа баштина, где маска у преносном смислу стоји у вези рађања, што је принципски сасвим исправно тумачење, јер србски мит се заснива на двојности, онога, што зовемо живот и смрт! Значи, маска је у суштини симбол иницијације, а то је увођење у ново стање, које се представља и тумачи као рађање или стварање. Јер, креација је женски принцип, који материјализује потенцијале крајности.

    Најгора од свих људских болести је власт, јер свака власт квари, а апсолутна власт - апсолутно квари! У чему се онда огледа на пример станизам маскараде с планираном пандемијом ако не у извитопереној луцидности, која злоупотребљава способност човека, да делује и посматра ствари изван личног оквира. Такав маскенбал кроз ресоцијализацију човека - иначе социјалног бића – покушава да „ресетује“ тренутни систем како би навели људе да прихвате онај облик глобализма који намеће тзв. дубока држава.

    Али, овде и настаје могући проблем! Само поставка која је усклађена са логиком природе може дати постојан резултат по мери свих људи:Ђаво и људи планирају, а Бог одлучује! Креација хармоније, „не може постојати без морала“! Ако, човек поштује природне законе, природа је његов савезник, али у супротном постаје ноћна Мора.

С. Филиповић и А. Манојловић