Холографски универзум: Како се сећања складиште у мозгу?

 

Замислите свет у коме ваш мозак функционише као холограм, складиштећи сећања попут фрагмената холографског филма, сваки део садржи информације о целини. Или можда чак и читав свемир није ништа друго до један величанствени холограм, илузија створена скривеним редом изван нашег дохвата. Добродошли у свет холографског модела, револуционарне идеје која преиспитује наше схватање стварности, ума и свемира. У овој серији чланака упуштамо се у истраживање холографске теорије, откривајући њене импликације на начин на који доживљавамо себе и свет око себе.

---

Мозак као холограм: Како се сећања складиште у мозгу?

Једна од највећих загонетки са којима се научници суочавају јесте питање како и где се у мозгу складиште сећања.

Традиционално се сматрало да свако сећање, било да је реч о мирису свеже печене пите из детињства или слици вољене особе, има своје место у мозгу, попут књиге на полици библиотеке.

Међутим, експерименти су показали да то није случај.

Чак и када су животињама одстрањивани делови мозга, сећања су остајала нетакнута.

Како је то могуће?

Холографски модел: Решење загонетке?

Једно могуће објашњење нуди холографски модел мозга.

Холограми су тродимензионалне слике створене помоћу ласера, познате по својој јединственој особини:

чак и када се холографски филм разбије на комаде, сваки фрагмент и даље садржи целу слику, иако са мањом резолуцијом.

Шта ако се сећања складиште на сличан начин,

распрострањена по целом мозгу уместо да су локализована на једном месту?

Карл Прибрам и холографски модел мозга

Карл Прибрам, неуропсихијатар са Станфорда, први је предложио да мозак функционише као холограм.

Он је, истражујући како се сећања складиште у мозгу, открио да се информације не чувају на једном месту,

већ су дистрибуиране по целом мозгу.

Ово га је навело да закључи да мозак обрађује информације користећи холографске принципе.

Како мозак ствара холограме?

Мозак не користи ласере да би створио холограме.

Уместо тога, холографски се обрасци стварају помоћу електричних импулса који путују између неурона.

Ови импулси, попут таласа на води,

стварају интерференцијске обрасце који се могу посматрати као холограми.

Импликације холографског модела

Холографски модел, уколико се покаже тачним, имаће дубоке импликације на наше схватање ума и свести.

Можда ћемо морати да преиспитамо како учимо, како се сећамо, па чак и шта је то свест.

Да ли је свест само ефекат холографског процеса у мозгу?

Или је можда нешто више?

У наредним чланцима ове серије, наставићемо да истражујемо холографски модел,

откривајући његове импликације на наше разумевање свемира и људског ума.

Инспирисано књигом Мајкла Талбота "Холографски универзум",

приредио: А. Манојловић