ФЕЉТОН: Монополарна космогонија: Информације као темељ стварности

 Шта је то што чини основу нашег универзума? Од чега је све сачињено и како је настало? Монополарна космогонија, древна космолошка теорија, нуди нам један фасцинантан одговор на ова питања. Она нам говори о три фундаментална принципа – СТАЊЕ, ЕНЕРГИЈУ и СВЕТЛОСТ – који су у основи свега што постоји, укључујући и информације које прожимају наш свет.

СТАЊЕ:

СТАЊЕ је неосцилујућа, бесконачна и свеприсутна средина. Оно је извор свега што постоји, па и информација. Замислите га као океан бесконачног потенцијала, из кога извиру све могућности. У модерној физици, могли бисмо га упоредити са квантним вакуумом, који је пун виртуелних честица и енергије.

Слика која приказује мирну површину воде или бескрајно пространство неба

СТАЊЕ је апсолутни мир, тишина и непроменљивост. Оно је изван простора и времена, изван узрока и последице. У њему не постоје супротности, нема покрета, нема промена. Оно је једноставно ЈЕСТЕ.

У СТАЊУ су садржане све могућности, све информације које су икада постојале или ће постојати. Оно је као неисцрпна библиотека у којој су записани сви закони универзума, све приче и судбине, све мисли и осећања.

Међутим, СТАЊЕ је само по себи неманифестовано. Оно је као семе које садржи потенцијал за раст, али тек када се споји са ЕНЕРГИЈОМ, тај потенцијал се актуализује и настаје манифестовани свет.

ЕНЕРГИЈА:

ЕНЕРГИЈА је динамична сила која покреће процес стварања. Она је супротност СТАЊУ, и у њиховој интеракцији настаје манифестовани свет. ЕНЕРГИЈА је носилац информација, она их преноси и обликује. У модерној физици, могли бисмо је упоредити са различитим врстама енергије које покрећу физичке процесе.

ЕНЕРГИЈА је кретање, промена, трансформација. Она је та која "удахњује живот" СТАЊУ, покрећући процес стварања и еволуције. Без ЕНЕРГИЈЕ, универзум би био статичан и непроменљив.

ЕНЕРГИЈА се манифестује на много начина: као светлост, топлота, звук, гравитација, електромагнетни таласи, итд. Она је присутна у сви м процесима, од најситнијих до највећих.

У интеракцији СТАЊА и ЕНЕРГИЈЕ настају нова својства и феномени који нису били присутни у појединачним компонентама. То је принцип емергенције, где целина постаје више од збира својих делова. На пример, када се споје водоник и кисеоник, настаје вода, која има потпуно другачија својства од својих саставних делова.

ЕНЕРГИЈА је такође носилац информација. Она их преноси кроз простор и време, обликујући материју и стварајући различите структуре и обрасце. У том смислу, ЕНЕРГИЈА је као "крвоток" информационог поља, који повезује све делове универзума.

СВЕТЛОСТ:

СВЕТЛОСТ је прва манифестација универзума, рођена из интеракције СТАЊА и ЕНЕРГИЈЕ. Она је носиоц информација у материјалном свету. СВЕТЛОСТ је основа све материје и енергије, и она је та која нам омогућава да перципирамо свет око себе. У модерној физици, СВЕТЛОСТ се посматра као електромагнетни таласи који носе информације о удаљеним објектима и догађајима.

Али светлост није само оно што видимо очима. Она је много више од тога. У древном знању, светлост се посматра као фотоакустични феномен - звук који перципирамо чулом вида. Она има тројну природу:

• Духовну: Светлост постоји и у амбијенту СТАЊА, као неманифестовани потенцијал.
• Нематеријалну: Светлост се манифестује као таласи, ширећи се кроз простор и време.
• Материјалну: Светлост се такође манифестује као честице, интерагујући са материјом.

Светлост је, дакле, мост између духовног и материјалног света, између невидљивог и видљивог. Она је симбол стварања, знања и просветљења.

Чланак 'Невидљиви архитекта' открива задивљујућу улогу светлости као стваралачке силе која обликује наш свет..

"Светлост је тајанствени вајар који обликује наше снове, надахњујући уметнике и научнике да стварају лепоту и откривају тајне универзума."

Овај опис сликовито дочарава стваралачку моћ светлости и њен значај у људском искуству.

Информационо поље и Монополарна космогонија:

Монополарна космогонија нам пружа јединствен увид у природу информационог поља. Она нам говори да су информације у основи стварности, и да се шире и обрађују кроз интеракцију СТАЊА, ЕНЕРГИЈЕ и СВЕТЛОСТИ. Ова космогонија нам такође указује на важност свести у приступу и разумевању информација.

Сваки елемент Монополарне космогоније игра улогу у информационом пољу:

• СТАЊЕ је извор информација, бесконачни потенцијал из кога све настаје.
• ЕНЕРГИЈА је носилац информација, она их преноси и обликује.
• СВЕТЛОСТ је манифестација информација у материјалном свету, она нам омогућава да их перципирамо и разумемо.

Сурбита као симбол СТАЊА:

Сурбита, древни симбол круга са тачком у средини, може се тумачити као симбол СТАЊА и његове улоге у информационом пољу.

Сурбита круг са тачком у средини

Тачка у средини представља извор, бесконачни потенцијал из кога све настаје. Круг представља манифестовани свет, све што је проистекло из тог извора.

Сурбита нам говори да је све повезано, да све што постоји има заједнички извор у СТАЊУ. Она симболизује јединство универзума и његову бесконачну креативност.

Закон Тројке:

У Монополарној космогонији, као и у учењу Гурђијева и Успенског, важну улогу игра Закон Тројке. Овај закон говори о томе да се сваки процес у универзуму одвија кроз интеракцију три силе:

• Активна сила: Сила која покреће процес, даје му енергију и смер. У Монополарној космогонији, то је ЕНЕРГИЈА.
• Пасивна сила: Сила која се супротставља активној сили, пружајући отпор и ограничења. У Монополарној космогонији, то је СТАЊЕ.
• Неутралишућа сила: Сила која помирује активну и пасивну силу, омогућавајући да се процес одвија на хармоничан начин. У Монополарној космогонији, то је СВЕТЛОСТ.

Интеракција ове три силе је у основи свих процеса у универзуму, од настанка звезда и галаксија до развоја живота и људске свести.

Закључак:

Монополарна космогонија нам нуди нови начин размишљања о информационом пољу и његовој улози у универзуму. Она нам помаже да разумемо да су информације фундаментални аспект стварности и да су неодвојиве од процеса стварања и еволуције.

Кроз разумевање принципа СТАЊА, ЕНЕРГИЈЕ и СВЕТЛОСТИ, као и Закона Тројке, можемо да стекнемо дубљи увид у природу информационог поља и његову улогу у нашим животима.

Александар Ђ. Манојловић