ЧЕМУ СТАРА ВЕРА? - Слободан М. Филиповић

 

ЧЕМУ СТАРА ВЕРА?

         Сви србски народни обичаји, везани су за небеске празнике, јер се заснивају на циклусном знању. Још на источном хоризонту Лепенског Вира налазе се четири упоришне тачке циклуса године, две равнодневице и две повратнице Сунца. То су главни празници старе србске народне вере, али и ришћанства: Васкрс о пролећној равнодневици, Видовдан о летњој дугодневици, Госпојина о јесењој равнодневици и Божић о зимској краткодневици.

Србски празници и годишња доба

Празници ришћанства поклапају временски и преклапају идејно са народним обичајима у циклусу године, јер се у суштини своде на циклусне промене температуре и светлости. Зар је потребан већи логички доказ, да светосавље и данашње ришћанство проистичу из старе србске вере једнобоштва (хенотеизам), у којој је светлост извор живота и сваког постања, а свет иконографски претстављен као холограм светлости?[1] Реперне тачке небеских празника циклуса године, као и све остале, сведоче не само о старој србској вери једнобоштва и примогености Србске цркве, већ такође о мезолитском континуитету србског народног предања!

       Сагласно старој србској вери једнобоштва, древни су имали само једну касту - свештеничку. Предање каже, да је призивање имена Божјег почело са Ситом, који је трећи дивски син Адамов и оснивач свештеничке касте у старој србској вери. Од Адама до Ноја је било 10 патријарха, што нам казује, да је патријарх изворно била владарска титула, коју је црква касније преузела, јер треба знати, да су по србском светоотачком предању, владари били и првосвештеници. Ноје је десети препотопски патријарх, али је право свештенства пренето са Ноја на његовог рођеног брата Нира, што се из неких разлога прикрива.

 

Родослов Адама

Потомци библијске браће Ноја и Нира су Хамоваци, с легитимним правом свештенства преко Нира, по чему се они разликују међу собом, јер то право припада управо препотопској касти свештеника! Нирови потомци са легитимним правом свештенства су Неброд, „краљ света“ и његов унук цар Мелхиседек и првосвештеник бога Вишњег, праузор лозе Исуса Риста, који је причестио бескрвним обредом праоца Аврама! Очигледно, да Нојев потомак Аврам не припада свештеничкој касти, што његове потомке Мојсија, првосвештеника Арона и племе Левита чини нелигитимним!

 Уосталом, Мојсије је као и његов брат Арон су временски млађи неколико стотина година од цара Мелхиседека који је био маг! Титула магa потиче од  архаично-србског мага, свештеник Сунца, што је истоимени назив код Меда и Парса. Херодот сведочи, да је свештеничка каста мага медско племе, док И. Вукчевић наводи Ал-Магрибија из 13 столећа, који тврди, да су Срби верни мађус вери (зороастризам), односно једнобоштву аријске свештеничке касте. Мелхиседек је легитиман првосвештеник, у односу на Мојсија или Арона по роду Аврамовом, од кога је племе Левити. Уосталом, СПЦ и данас слави светог Мелхиседека и Риста, његовог крвног потомка, јер су они „живи у векове“.

Мелхиседек

Легитимност Мелхиседека истовремено сведочи, да СПЦ поред апостолске примогености има и мезолитски континуитет! Потврду легитимности Мелхиседека и свештеничке касте Хамоваца, дају и историјски подаци о медским Аморитима, који су  само једно од имена за Хамовце са Балкана. Они су Меди или Сарбати, који су отишли у Вавилон, затим у Ханан (Палестина), па у Мисир, одакле су се вратили поново у Ханан. Али „библијска географија“ је крајњу последицу кретања (Мисир) претворила у узрок! Тако је Хам постао Африка, у библијској географској одредници!?

Међуречје или сва земља Шам (Сирија), по Курану је обухватала и Палестину са Јерусалимом, а Плиније у Историји природе износи, да је Арам,[2] како се још звала Сирија име за Сарбате (=Меди), који су по Еусебију Цесарејском старији 800 година од Илијаде! Значи, Аморити су само једно од сарбатских имена. У Мисиру су они познати као Хикси, за које Флавије каже да су преци Јевреја, док су у Халдејском царству, медски Аморити су држали целу Азију. Писани извори их приказују као Арије. А Вадел их назива аријски Веничани, који су Кананци или Филистејци.

 Историјски подаци о Медима или Сарбатима, послужили су за јеврејску мимикрију кроз религиозне приче о њиховој непостојећој прошлости, која је тачна онолико, колико су они етнички Срби! Јер, најбоља је она пропаганда, која има највећи проценат истине! Јевреји као народ нису постојали у вавилонском или апостолском времену, осим као верска секта или етничка група! Уосталом, по владајућој науци, прва Библија на јеврејском је писана тек 1080 године!? Јевреји као народ, не могу да буду старији од десетог столетја нове ере, када су добили прву граматику (Гаонову) и Речник, а историјски су се појавили тек у ренесанси, када су заједно са „старим Грцима“ и „Римским царством“, добили две хиљаде година историје на поклон, помоћу безобзирних историјских фалсификата.

 Историја Јевреја је Стари завет, али од његових десет књига нема ни једног јединог оригинала!? Почетни мајка језик и божанске речи „језика светлости“, свакако нису јеврејске, јер старе србске хронике сасвим јасно одређују језик Светог писма као сирски или арамејски, за који арапско предање тврди да је „језик светлости“. То значи, да Рист по народности може да буде искључиво антички Србин или Хамовац из свештеничке касте!

 Рист је рођен у Назарету, али не оном на обали Средоземног мора, већ у Галилеји, за коју јеврејска изрека каже: Може ли шта добро доћи из Назарета? Сами Јевреји су Исуса погрдно звали „глупи Галилејац“ или „несносни Сабарићанин“, јер централни део Галилеје је Сабарија, коју је „наука“ фалсификовала у Самарију, због очигледно србског назива. Јеврејски ходочаници су избегавали Сабарију, јер им је било забрањено јести и пити са Сабарићанима, алијас Самарићанима! Исус је кршио забрану и општио с њима, што значи да није био Јеврејин!

             Праотац Аврам је аморитски кнез, а историјски подаци сведоче, да су га Јевреји касније присвојили и прогласили само за свог претка, што је тачно, уколико они признају своје србско порекло. У супротном, ако то не признају, не могу да се „ките туђим перјем“. Немачки историчар Шлецер је 1771 године измислио Семите, који су тобоже потомци Симе сина Нојевог. Да је ово обична бесмислица, сведочи сам Аврам праотац Срба и Јевреја, супротно библијском родослову, где су Срби од Јефте, а Јевреји од Симе! Па, зна се и није спорно, да су Срби и Јевреји од заједничког праоца Аврама. Како је онда могуће, да два брата имају различите дедове, осим, ако њихов заједнички праотац Аврам није имао два биолошка оца?

 

Праотац Аврам

Права је истина, да су Срби и Јевреји уствари Хамовци, с том разликом, што су Јевреји настали од Срба, којима припада препотопска свештеничка каста по Ситовој линији! Управо због тога, измишљено је Хамово проклетство, које наравно нема никакве везе са небеском механиком! Пропагандна прича износи, како ће Сима и Јефта тобоже сачувати истиниту веру, а потомци Хама ће бити њихови робови, јер се Бог лично јавио Авраму, а његовом унуку у сну обећао туђу земљу!? То место Јевреји зову Ветиљ, што је само облик изговора старосрбског Ведил, дом Божји, од корена „вид“, видети знати.

 

У овим примерима, није под сумњом воља божја, већ људска намера! Јер, погрешно тумачење истинитих података, уколико се прихвати као важећа истина, доноси корист онима који „греше“! Погледајмо то на примеру поређења Васкрса и Пасхе, који су потпуно неоправдано изједначени, иако је то у духовном смислу већ на први поглед потпуна бесмислица! Васкрс је небески и духовни празник победе светла над тамом, јер се о пролећној равнодневици изједначава дужина дана и ноћи! А шта је Пасха? Земаљска прослава изласка Јевреја из Мисира!? Каква је то духовна малоумност, која изједначава оно што је неспојиво: небо и земљу?

 

Ристова смрт симболично обележава крај или почетак циклуса године, јер његово васкрсење је упоредно обнови природе у пролеће. Али, Рист је умро на крсту, баш у дан када Јевреји кољу пасхално јагње, а васкрсао после јеврејске Пасхе!? Да ли је могућа гордост, да земаљски празник линеарног времена буде критеријум за обнову природе у пролеће, која је небески и божански догађај циклуса године? Нажалост, јесте, иако је је сатанизам по дефиницији, управо спуштање неба на земљу!?

 

На педесети дан од Васкрса, СПЦ слави Тројице или Духове, празник силаска Св. Духа,  јер га је послао узнешени Рист, да оснује новозаветну цркву на земљи. Јевреји на дан Духова славе Педесетницу, у педесети дан од Пасхе, јер су тада добили Десет заповести на брду Сербал, по богу Сербону, изнад манастира св. Катарине, иако оне постоје још у Ведама! Такође и заповест, да направе скинију, покретни храм, који се узима за праобраз цркве Ристове.[3]

Храм је у србској традицији пресликана васељена, а стоји у вези сохе небеске и свете географије, и он је тројан: предворје (земља), храм (небо), и олтар (рај). Али, Јевреји су окренути есхатологији а не васељени, њихова скинија има предворје (жртвеник и умиваоница), светињу (сто са 12 хлебова и менора) и светињу над светињама (Ковчег завета, десет заповести, мана, свете књиге и жезло Ароново, првосвештеника и брата Мојсијевог.

 

Храм Свете Тројице

Шта су Духови у старој србској вери? Русалије, празник духова шума и вода, о чему сведочи једна стара црква Св. Тројице у околини Ниша, која се у народу звала Богородица Русалија. Назив Русалија је по Русама или Русалкама, крилатим женским духовима, који су беси (злодуси) у женској одећи на коњима, а јављају се у пролеће када се природа подмлађује. Приказују се у четвртак пред Духове, а њихово посвећење је у игри намењеној душама предака. Само, што су Русалије код Јужних Срба биле око Васкрса, а код Северних касније о Духовима због хладнијег поднебља.

 

Русалка - Константин Василијев

Стара србска вера једнобоштва у холограмској претстави света, која се заснива на октавном закону, данас је претворена у јудео-ришћанску и масонску религију, за коју неки истраживачи кажу, да је највећа духовна аномалија савременог света! Још у Ведама, антропморфна представа Бога је сматрана најнижим обликом духовности, јер је најпогоднија за манипулацију, пошто је „буквално схватање најбржи пут до заблуде“.

 

Гаврил Стефановић Венцловић

Антропоморфна претстава Бога, у јудео ришћанству је изједначила веру са религијом, иако вера припада божанској природи Риста, а религија људској. За разлику од религије, вера и Бог се не противе знању! Зато је „народни духовник“ Гаврил Венцловић из Шајкашке и упозорио у 18 столећу: Тамо, где нема знања нема ни Бога међу људима!

 

 

Слободан М. Филиповић,

текст са летњег семинара на Видову, Сува планина

---

 [1]              Обележје Творца је тачка у кругу, као холограм или тројна претстава светлости, а појам Бога, који припада креацији, у Јеванђељу по Јовану је управо светлост! Реч Бог је од ариј. б'ога, Закон (свих закона), 28 конака месечевих, односно једна ротација Сунца, која одређује електромагнетне промене и биолошки ритам земље.

 [2]              Арам је код „Грка“ име за Меде или Сарбате на Истоку!

[3]                Сарбатски Гети су у старом веку били чувени по својим покретним храмовима, а  Сава Владисавић је после склапања Буринског уговора основао нови град у Сибиру, Троицкославск, дарујући његов покретан храм, у коме је славио свог заштитника св. Саву.