СВЕТА БИЉКА

Имела је сама по себи необична биљка, која нема корен већ расте као полупаразит на дрвету црпећи из њега храну. Да би живела, неопходно је да нека птица поједе зрелу бобицу, а то је најчешће дрозд имелаш који кљуном истисне  меку опну, а потом обрише кљун с лепљивим семеном о кору дрвета. Када се лепљиви садржај осуши и стврдне, семе се чврсто закачи за дрво и проклија формирајући хаусторије (усисне корене) како би могло да отима воду и хранљиве материјеод свог домаћина.

Полупаразит имела, савршено је прилагођена животу у крошњама дрвећа. Цвета већ у марту, када дрвеће још није олистало, тако да њене бобице сазревају тек у децембру, када дрвеће поново оголи. То инсектима и птицама олакшава проналажење цвећа и бобица. У јесен, облик имеле не прави отпор ветру, па зато упркос кртости опстаје на стаблу-домаћину. Осим тога, имела има посебан облик раста изданака, који немају завршни пупољак, као код осталих биљака. Уместо тога, сваки изданак се на крају дели на два до пет бочних изданака приближно исте дужине, који се сви гранају под приближно истим углом.

Народна имена имеле (Viscum album) су: амеље, веска, виск, вишце, мелина, меље, омела, омељ, химела, хмелина…, а етимолошки долази од аријског мела, гомила. Дрво на коме је расла имела сматрало се божијим знаком а пошто је то најчешће био храст, он је преузимао улогу храма. Отуда, келтски друиди (дрвиди) су у буквалном преводу „храстомудраци“ или свештеници храста, који су имелу користили не само у лечењу, већ су од ње правили и мастило за писање. 

___________________________________________

Реч друид се изводи од аријског дару, дрво + вид, знати. Неки га изводе од англосаксонских речи  снага и мудрост, а то су храст и имела.

Имела се може лако уочити зими, на огољеним крошњама листопадног дрвећа, јер је и даље зелена. Њени плодови су веома отровни, али сама биљка, кад се стручно припреми, толико је лековита да има моћ да уништава чак и ћелије канцера! Интересантно је напоменути, да лековитост имеле зависи од тога на ком дрвету живи: лековита је само имела с дрвета јабуке, крушке и шљиве, али не и она с четинара, врбе, храста и липе.

Едуард Шире је у свом делу „Велики посвећеници“, повезао митску причу о имели с богом Рамом, који је тражио начин излечења за свој народ. Прича говори о томе како је једне вечери Рама дуго размишљао о невољама које су мучиле његов народ и размишљајући заспао је испод храста. У сну га је неки глас дозвао по имену, аа Рама није знао да ли је у сну или на јави. Онда је угледао пред собом човека обученог као и он у белу хаљину друида. На руци је имао прстен и штап око којег се увијала змија, а збуњени Рама га запита шта све то значи. Друид га узе за руку, поможе му да устане, и показа му на дрвету крај кога је спавао једну лепу гранчицу имеле: Ево лека који ти тражиш! Затим, златним ножићем одсече гранчицу и пружи Рами, па после приче о припреми имеле намах нестаде. Рама је успео да излечи свој народ и од тада је потекао један нови обред са светом биљком имелом. 

Британски мит, односно друидска веровања, наводе да имела осигурава плодност људи и животиња, да лечи и штити од злих сила. Друиди су секли имелу пет дана после младог месеца, иза зимске краткодневнице. Морала је бити одрезана златним српом,и, према веровању није смела да падне на тле, а хватала се на белом ланеном платну. Имела и данас симболизује мир, помирење и срећу. То веровање потиче од давног келтског обичаја по којем су непријатељи, кад би се срели под имелом, склапали примирје до следећег дана.

Имела се врло ретко налази на лески, а Срби верују да под оном леском, на којој је имела, борави гуја с драгим каменом на глави, или се налази какво друго баснословно благо,или пак бела змија и поред ње златна јабука. Ако би човек, док та змија спава, полако убрао и скувао имелу у води и попио, свака би му травка рекла од чега је лек! Ова митска прича стоји у вези с инспирацијом руског ботаничара Мичурина, који је посматрајући имелу дошао је на идеју о укрштању, то јест калемљењу, створивши временом 300 нових сорти биљака.

Келтски Друиди пели су се на храстово дрвеће под пуним месецом, да би својим златним срповима секли имелу и од ње кували мистериозне чаробне напитке како то приказују популарни стрипови о Астериксу. Германска племена су имелу поштовали као срећоношу у зимском солстицију. Нордијска митологија, такође намењује судбинску улогу овој необичној биљци, јер имела је узроковала пад царства Асгарда (Рагнарок), што је значило крај света у норманској митологији. Балдера, прелепог сина богиње Фриге  и Одина, није могло да убије ниједно земаљско биће. Његова мајка је на то заклела сва жива створења  а земљи. Али, заборавила је на имелу, која расте високо у ваздуху а није везана за земљу. Лукави Локи је од имеле изрезбарио стрелу и дао је Балдеровом слепом брату близанцу, који се саосталим боговима играо гађајући луком Балдера. Асгардски богови су се тако играли, знајући да га ништа не може повредити.  Али, имелаје на лицу места убила Балдера. Његова смрт је означила почетак краја Рагнарока и сумрак богова.

У јелинској митологији, велики јунак Енеј такође користи имелу. На Енејину молбу, да му омогући силазак у Хад, пророчица Сибила је одговорила, да богови то допуштају само оном смртнику коме пође за руком да у мрачној шуми убере „златну грану“, која је по Фрејзеру имела, као дар за Прозерпину краљицу подземног света. „Пошто се домогао златне гране, Енеј је, у пратњи Си(р)биле, сишао до Харона. Ту је разговарао са сенима својих несахрањених другова, а затим је ступио у царство мртвих“.

У научним истраживањима је уочено, да бела имела стимулише имуни одговор на ћелијском нивоу, а селективно напада и уништава ћелије рака делујући као цитостатик. Оно, што омогућава такво дејство су полипептиди и лектини из беле имеле, који утичу на гранулоците уништавајући патогене ћелије. Дејство имеле је широко: природни је вазодилататор - шири артерије и прокрвљује тело, снижава крвни притисак, окрепљујуће делује на срчани мишић и помаже избацивању вишка воде из организма. Смирује грчеве, помаже зарастању рана и зауставља крварење, подстиче варење и избацивање цревних паразита, балансира хормоне и помаже код дијабетеса. Као ефикасан диуретик може помоћи код отицања, реуме, упале зглобова и гихта. Заштитник је женског репродуктивног система, и јача женску и мушку плодност -  код жена регулише менструацију, а код мушкараца помаже код еректилне дисфункције.

До скоро, званична медицина је тврдила како је плод имеле отрован, иако је ова биљка полупаразит лек за плодност и противотров за све врсте тровања, коју су стари Гали  звали „исцелујућа“, јер је аналогија смоластог садржаја зреле бобице имеле и семене течности навела наше претке на закључак о њеној великој лековитости и чудотворности.

Милун Петровић