Јод

Тешко је наћи хемијски елеменат који би био загонетнији и противречнији од јода (Ј). На удео јода отпада смо неколико стохиљадитих делова једног процента масе наше планете, а ипак налази се свуда. Његова концентрација је изванредно мала, али, нема ниједног минераlа, нити једног живог бића које не садржи јод.
Да би се добио само један грам јода требало би прерадити пет тона гранита, три тоне мермера или педесет тона морске воде. Срећом, тај огроман посао преузеле су на себе биљке. Само у морском купусу (ламинарија) концентрација јода је 250000 пута већа него у води.
Особине јода су изванредне, јер живот може да се развија само у његовом присуству. Није случајно што се он појавио у океану, главном резервоару јодних једињења. Становници океана, одликују се гигантским размерама и дугим животним веком. Китови који се хране планктонима, богатим јодом, достижу тежину и до 150 тона, а живе преко 40 година.
Море богато дарује јодом приобалне морске рејоне. Дуж тихоокеанске обале у Калифорнији, расту секвоје, најстарије и најкрупније дрвеће на нашој планети, које достижу до висине од 140 метара, а пречник им је преко 10 метара. Уска зона раста секвоја строго је ограничена, распростирањем морске магле, која им доноси животворни јод. Али, благотворан утицај јода не осећа се само код секвоја, већ и код других биљака. При суровој клими Курилских острва, Сахалина и Камчатке, житне културе дају висок принос, а дивље траве достижу висину од 3-4 метра захваљујући деловању овог драгоценог хемијског елемента.
Човеков организам садржи свега 25 милиграма јода. Половина те количине, концентрисана је у малој штитастој жлезди, у којој је садржај јода 3000 пута већи него у целом организму. Мада тешка свега 25-30 грама, штитаста жлезда обавља огроман рад, контролишући најважније функције организма: коришћење кисеоника и издисање угљендиоксида, стварање неопходне температуре тела, раст и развој организма, метаболизам, масноће, психорегулацију… У човеков организам јод доспева с храном. Највише га има у луку и риби.
Ако се кравама, с храном дају прецизно дозиране количине јода, њихова млечност се повећава. Код оваца брже расте вуна, а кокошке носе више јаја. Јод је одличан антисептик, који појачава одбрамбену моћ организма, у борби с инфекцијама. Међутим, може бити веома опасан, јер он разједа живо ткиво и изазива корозију на материјалима. Већ два-три грама молекуларног јода представља смртоносну дозу за човека.
Недостатак јода у детињству, на пример, изазива опасне психичке поремећаје: кретенизам или глувонемост, али, без јода се не може замислити живот човека. Јод улази у састав једног од хормона, који утиче на раст, исхрану и психичку делатност човека, а без јода тај хормон не функционише што значи да ни човек не може опстати без јода. Организам човека не захтева велике количине јода и нема их у себи. Међутим, ништавна концентрација тог елемента у крви, такозвано јодно огледало, одржава се са зачуђујућом постојаношћу.
С опште биолошког становишта јод је најважнији и најинтересантнији хемијски елемент периодног система. Када он прекине своју функцију живот се гаси или деформише.

Александар Ђ. Манојловић
(приредиo Слободан М. Филиповић)